Митрић: Недопустиво мали број судија одлучује о уставним жалбама
Несхватљиво је да се данас жалбе грађанина који сматра да му је повријеђено уставно право рјешавају на вијећу са три судије Уставног суда, а да се неки правилник о стамбеним односима или најнижи акт нађе на пленуму од седам судија, оцијенио је за портал АДРИА бивши предсједник ове судске инстанце Благота Митрић.
„Уставни суд, за вријеме мог мандата је другачије функционисао. Ми смо имали пет судија и све уставне жалбе смо рјешавали на нашем пленуму. Свих пет судија сједне, разматра иницијативу и све је било отворено за јавност. Наше сједнице су могли да прате и новинари и телевизије“, објаснио је Митрић.
Данас је, каже, ситуација у Уставном суду другачија.
„Откад имају седам судија, новим Уставом, они су формрали Вијећа за уставне жалбе, а главна функција Уставног суда је заштита права и слобода грађанина. И ту мора бити максимално знање и пажње кад се рјешава жалба. Онда она обавезно иде на пленум, све судије да дају мишљење, а не нека вијећа од три судије. То је за мене непојмиво, да се жалбе грађанина, који сматра да му је повријеђено уставно право, рјешавају на вијећу са три судије“ истиче Митрић.
Правно гледано, додаје он, то може бити леглано, али није легитимно.
„У Уставу пише да сувереност припада свим грађанима. Грађанин је најважнији. Грађанин мора да буде приоритет. То је суштина“, рекао је Митрић.
Према његовим ријечима још једну нелогичност представља чињеница да Уставни суд може да оцјењује одлуке Врховног суда.
„Ја мислим, највећа уставно – правна нелогичност је да Уставни суд може да преиспитују одлуке, односно пресуде Врховног суда. Врховни суд је по Уставу највиши суд. Ми нисмо оцјењивали уставност одлука, тј. прсуда Врховног суда али они данас то раде. Поређења ради, ми смо имали 200 или 300 иницијатива за оцјењивање годишње, а они сад толико имају на недјељном или мјесечном нивоу. И затрпали су сами себе“, казао је Митрић, додајући да је и проблем „крњег“ Уставног суда, којем је дуго фалило троје судија, допринио да је пред овом инстанцом више од 2.000 неријешених иницијатива.
Пред Уставним судом су и двије иницијативе за оцјену уставности одлуке Владе да се страним држављанима, конкретно Русима, замрзне имовина у нашој држави. Одлука за замрзавање имовине за више десетина руских држављана је донијета без одлуке суда, због чега се Црна Гора може наћи у проблему са могућим тражењем одштета.
Како каже Митрић у Уставу све јасно пише.
„Устав је јасан и каже да странац има иста права као и црногорски грађанин. Лично ја сам био против тога када је доношен нови Устав али то је у Уставу, тако да се из овога може лако извући логичан одговор на питање“, прокоментарисао је Митрић, који је и раније саопштио више пута да у одлуци о замрзавању имовине страним држављанима, нема ни мрвце правног, али у уставног основа јер чланом 58 Устава се јемчи право својине сваком грађанину који је посједује у нашој држави.
.jpg)
