Европски званичници иду ка једној од најтежих одлука о санкцијама Русији — одређивању судбине руских резерви замрзнутих прошле године - пише TheBell.
Овај портал подсјећа да предсједник Русије Владимир Путин воли да описује та средства као „украдена“, док Кијев захтјева да новац треба да буде пребачен како би се помогло обнови Украјине. Мало је вјероватно да ће западне земље икада отићи тако далеко, пише у анализи thebell.io.
Русија инсистира да је имовина украдена: „Једним замахом су стрпали наше резерве у џеп“, пожалио се Путин прошле године у изјави на ту тему.
Украјина се слаже са Русијом да Запад гомила туђи новац. Међутим, Кијев жели ове резерве за себе. Многи западни политичари подржавају ту идеју. Упркос томе, пише thebell.io, ЕУ и САД још увијек нису спремне да уредно прогласе да је ова имовина конфискована.
Проблеми
Понашање западних земаља је у складу са историјском праксом. Имовина непријатељске земље традиционално се замрзава само током трајања оружаног сукоба — а затим се враћа када се билатерални односи наставе, каже се у анализи.
„Идеја о конфискацији руске имовине је неприхватљива западним лидерима, шефовима њихових централних банака и финансијским властима. То би могло да изазове радикалне законске промјене и изазове драматичан одлив средстава страних инвеститора у западним валутама. Ово би заузврат повећало трошкове задуживања за земље у развоју у годинама које долазе. То би такође донијело велике промјене у правилима о банкарској повјерљивости. Да би замрзнула средства, банка која их држи не мора да даје никакве детаље надлежнима. Али у случају преноса, угрожена је и повјерљивост и неповрједивост имовине. Ово би могло бити могуће ако је подржано судском пресудом. Али тренутно не постоји таква пресуда“, јасно пише у анализи.
Порез на приход
„Чак ни амерички сенатори Џим Риш (Републиканац) и Шелдон Вајтхаус (Демократа), који су у јулу израдили закон за пренос замрзнуте руске имовине у Украјину, не предлажу потпуну реквизицију. Умјесто тога, њихов предлог је да имовина остане замрзнута све док сама Русија не пристане да их користи за финансирање обнове Украјине. Дакле, иако закон претпоставља да ће се имовина пренијети, то ће се догодити само уз сагласност Русије“, наводи се у анализи.
Компромисно рјешење о коме се тренутно расправља у ЕУ не циља на саму имовину, већ на приход који остварују. Међутим, по закону и овај приход припада власнику, што је нови проблем.
Замрзнута имовина и у Црној Гори
Влада Црне Горе прије годину и по увела је санкције Русији, али и замрзнула имовину за више десетина руских држављана.
Подсјећамо, некадашњи Демократски фронт и власник и уредник портала Бизнис ЦГ Предраг Зечевић, поднијели су двије одвојене иницијативе, којим се тражи оцјена уставности Владине одлуке, али до данас Уставни суд није расправљао о овим иницијативама.
У међувремену је Влада Црне Горе донијела одлуку 5. септембра на основу које је, под одређеним условима, могуће ослободити због санкција замрзнуту имовину страним држављанима.
Правни стручњаци су упозорили Владу да може бити у проблему због одлуке о замрзавању имовине Русима, те да се може суочити са тужбама и милионским захтјевима за одштету.
(ДАН)
