Навршено 18 година откако је обновљена црква на Румији
ПИШЕ: Протојереј Јован Пламенац
Црква Свете Тројице на врху Румије обновљена је уочи Видовдана 2005. године. Након једног виђења у сну Мила Драговића у Хиландару и благослова братије овог манастира, а потом и благослова Митрополита црногорско-приморског Амфилохија, према пројекту и под надзором инж. Миомира Лекића, саграђена је од метала за само 12 дана. На Румију је изнијета хеликоптером.
Од давнина је у барском крају живјело предање да ће, када се на врху планине накупи довољно камена, црква с неба долетјети на свој прастари темељ. И народ је, са том вјером и надом, вјековима у Тројчинданској литији на врх Румије износио камење. Девет година раније Митрополит Амфилохије је пророчки процијенио да је искупљено довољно камења да би се црква вратила.
Цркву је након мјесец дана, 31. јула, освештао Митрополит Црногорско-приморски Амфилохије уз саслужење владике Захумско-херцеговачог Григорија и бројног свештенства, у присуству више од хиљаду људи.
Убрзо је та мала црква постала надалеко чувена. О њој је расправљано и у Европском Парламенту. Тај глас подигао је богоборни режим Мила Ђукановића, који је према стратешкој доктрини свог бивствовања «завади па владај» Румијску цркву подвргао лажи да је она «пореметила барски међувјерски склад» и да је «девастирала култ Светог Јована Владимира».
На тој лажи добрим дијелом узрасла је мржња Новоцрногораца, Монтенегрина, према сународницима који нијесу подлегли комунистичкој идологији расрбљивања Црногороца. Кад год би клептомански, коруптивни, криминогени режим запао у неки проблем, као кера са ланца пуштао је своје медијске слугерање (које и данас обликују црногорску медијску сцену) да лају на Румијску цркву.
Митрополија је 2008. године отпочела испуњење завјета народа подрумијског краја «све три вјере» - изузетно тежак грађевински подухват уграђивања камења у цркву, камења ту изнијетог управо за ту намјену. Али Влади Црне Горе, под управом Душка Марковића, било је важније распиривање мржње у народу него испуњење предачког завјета и те радове је прекинула.
Румијска црква се свих овој 18 година показује мјером цивилизованости црногорских власти. И садашња власт показаће да ли се цивилизацојски уздигла изнад оне коју је три деценије персинификовао Мило Ђукановић својим односом према завјетној Румијској цркви, да ли ће допустити, па и помоћи, испуњење тог најснажнијег завјета у Црној Гори, или ће наставити непочинство својих претходника који су му предпостављали функционалну мржњу на којој су сурфовали.
