Представљен „Бошњачки зборник“ о севдалинки и Хасанагиници

У оквиру програма Другог међународног научног симпозијума, који је одржан на Правном факултету Универзитета у Тузли, представљен је „Бошњачки зборник 1 – Севдалинка и Хасанагиница“, у издању Бошњачког вијећа у Црној Гори и суиздаваштву Бошњачког националног вијећа у Србији.

Поред „Бошњачког зборника“, на тузланском скупу представљен је и „Санџачки зборник“, чији је издавач Бошњачко национално вијеће у Србији, а суиздавач Бошњачко вијеће у Црној Гори, као и часопис „Бошњачки глас“, који издаје Бошњачка национална заједница из Загреба.

Како се наводи у саопштењу Бошњачког вијећа у Црној Гори, догађај је био посвећен представљању научних издања која обрађују интелектуалну мисао, језик, историју и културну баштину Бошњака у Црној Гори, Србији и Хрватској.

„Промоција ових издања била је од великог значаја за све присутне, најприје због важности садржаја који обрађују, чиме остављају неизбрисив траг и представљају незаобилазну основу свим будућим истраживачима“, наводи се у саопштењу.

„Бошњачки зборник 1“ представили су предсједник Бошњачког вијећа у Црној Гори Суљо Мустафић, проф. др Ена Беговић-Соколија са Филозофског факултета у Сарајеву и предсједник Извршног одбора Бошњачког вијећа у Црној Гори Мирсад Растодер.

Мустафић је казао да зборник представља пројекат валоризације културног насљеђа, подсјећајући на досадашњу сарадњу Бошњачког вијећа у Црној Гори и Бошњачког националног вијећа у Србији.

„Овај зборник представља пројекат валоризације нашег насљеђа. Заједно са БНВ у Србији, организовали смо до сада пет међународних научних симпозијума, а овај је као тему имао двије велике годишњице – 450 година првог помена севдалинке и 250 година првог записа баладе Хасанагиница“, рекао је Мустафић.

Он је оцијенио да је ријеч о догађајима од посебног значаја за културу Бошњака.

„У питању су догађаји првог реда и значаја, јер су севдалинка и Хасанагиница, као и бошњачка епика, пронијели име овога народа и његовог језика широм свијета. Овај скуп био је највећи научни регионални догађај о овим темама“, казао је Мустафић.

Мирсад Растодер указао је, како се наводи у саопштењу, на значај интелектуалног окупљања и његов допринос разматрању питања националног и културног идентитета Бошњака у Црној Гори и региону.

„Сматрамо јако важним и у деценијама иза нас, као и данас, да та наша окупљања око важних тема, годишњица и догађаја произведу научно сагледавање и допринос као траг о нама и напорима у изградњи институционалне и организоване бриге о нашем културном насљеђу“, казао је Растодер.

Проф. др Ена Беговић-Соколија истакла је значај „Бошњачког зборника“, у којем су сабрани радови око тридесет научних радника и истраживача севдалинке и Хасанагинице из региона.

„Различитост сагледавања у појединим аспектима говори о инспиративности овог великог насљеђа, о његовом богатству и значају за бошњачку, јужнословенску и свјетску културу“, казала је Беговић-Соколија.

Она је, како се додаје у саопштењу Бошњачког вијећа у Црној Гори, указала и на значај начина на који су организовани овакви научни скупови.

„И овом приликом указујем на изузетно осмишљен приступ у организовању оваквих догађаја, а који његују два Вијећа, о чему свједочи и Бошњачки зборник“, навела је Беговић-Соколија.

„Санџачки зборник“ представили су предсједник Бошњачког националног вијећа у Србији др Фуад Баћићанин, проф. др Азра Хоџић-Чавкић са Филозофског факултета Универзитета у Сарајеву и проф. др Исат Скендеровић са Универзитета у Тузли.

Часопис „Бошњачки глас“ представили су Босиљко Домазет и проф. др Сеад Берберовић из Загреба.