Црна Гора пред туристичким изазовом: Ко ће надомјестити госте са традиционалних тржишта?
Иако се овогодишња туристичка сезона већ оцјењује као једна од успјешнијих, Црну Гору наредне године очекује озбиљан изазов због промјена на неким од традиционално важних туристичких тржишта.
Увођење визног режима за држављане Русије, Турске и Азербејџана могло би да доведе до пада броја гостију са тих тржишта, а самим тим и до мањих прихода од туризма.
Посебно је значајно руско тржиште. Према званичним подацима, руски гости су током 2025. године остварили више од 2,4 милиона ноћења, што је чинило око 16,4 одсто свих ноћења страних туриста. У Црну Гору је те године стигло готово 204.000 туриста са пребивалиштем у Русији.
РУСКИ ГОСТИ НИЈЕСУ ВАЖНИ САМО ЗБОГ БРОЈА
Руски туристи су годинама били међу значајнијим гостима на црногорском приморју, не само због броја долазака већ и због дужине боравка и потрошње у ресторанима, продавницама, на излетима и другим услугама.
Управо зато се поставља питање како ће Црна Гора надомјестити приходе који би могли бити изгубљени промјеном визне политике.
Туризмолог и редовни професор Факултета за бизнис и туризам у Будви Раде Ратковић упозорава да се туристичка политика не може заснивати само на броју долазака.
„Што се тиче структуре тржишта, ми смо хронично у неповољном положају. Немамо организованих гостију у организованим аранжманима са главних и водећих емитивних тржишта. Ово што долази из Западне Европе махом је млађа популација. Они долазе јефтиним лоукост аранжманима“, казао је Ратковић за „Дан“.
Према његовим ријечима, Црној Гори недостају прави породични гости који дуже остају и самим тим више троше.
Ратковић сматра да ће улазак у Европску унију донијети и промјену структуре туристичког тржишта.
„Мораћемо да се равнамо са Шпанијом, Грчком, Турском... да имамо дугу сезону од најмање седам мјесеци, а да дио туристичких објеката ради у „мртвој сезони“, као старе медитеранске земље“, навео је он.
ТРЖИШТЕ СЕ НЕ МОЖЕ ЗАМИЈЕНИТИ ПРЕКО НОЋИ
Русија, Турска, Кина и Бјелорусија заједно су током 2025. године оствариле више од 427.000 долазака и око 3,23 милиона ноћења у Црној Гори. Русија је сама била заслужна за више од 2,4 милиона ноћења страних гостију.
Туризмолог Петар Голубовић подсјећа да се руско тржиште стабилизовало и да је Русија поново једно од најважнијих емитивних тржишта.
„Са 1.404.465 ноћења, Русија је друго најважније емитивно тржиште, уз раст од осам одсто у односу на 2025. Ипак, Русија и даље није достигла ниво из 2019. године, када је остварено 1.654.093 ноћења. Зато одлука да уведемо визе за држављане Русије изазива забринутост“, казао је Голубовић.
Са друге стране, из Владе указују на раст броја гостију са нових тржишта и процес диверсификације туристичке понуде.
Министарка туризма Симонида Кордић навела је да је ова година међу најуспјешнијим туристичким сезонама до сада. Само у јулу регистровано је више од 623.000 долазака и више од 3,7 милиона ноћења, док је у првих седам мјесеци Црну Гору посјетило више од 1,6 милиона туриста, који су остварили око 8,9 милиона ноћења.
НОВИ ГОСТИ РАСТУ, АЛИ СЕ СТАРА ТРЖИШТА НЕ МОГУ ЗАМИЈЕНИТИ АУТОМАТСКИ
Према подацима које је изнијела Кордић, број ноћења гостију из Индије повећан је за више од 92 одсто, из Аргентине за готово 73 одсто, а из Бразила за око 50 одсто. Раст је забиљежен и са тржишта САД, Канаде, Румуније, Холандије, Италије, Пољске и Литваније.
Приходи од путовања и туризма у првој половини године достигли су око 465 милиона евра, што је готово девет одсто више него у истом периоду прошле године и више од 80 одсто изнад резултата из 2019.
Ипак, раст нових тржишта не значи да се традиционални гости могу једноставно замијенити. За освајање нових тржишта потребне су године промоције, директне авио-линије, прилагођена туристичка понуда и дугорочна стратегија.
Црна Гора се тако суочава са важним питањем: да ли ће раст броја долазака бити довољан да надомјести евентуални пад потрошње са тржишта која су годинама била значајан дио туристичке привреде.
Јер, рекордан број гостију не мора аутоматски значити и рекордан приход. Туристичка сезона се на крају не мјери само бројем људи који су ушли у земљу, већ и бројем ноћења, дужином боравка и новцем који су оставили.
СТРАТЕГИЈА ИЗ 2019. ГОДИНЕ ОСТАЛА БЕЗ РЕАЛИЗАЦИЈЕ
Професор Ратковић подсјећа да је Црна Гора још 2019. године усвојила туристичку маркетинг стратегију коју су радили шпански стручњаци, али да она након политичких промјена 2020. године није заживјела у пракси.
„Тако је пропала шанса да се тржишно репозиционирамо. А та веома добро урађена маркетинг стратегија указивала нам је на прави пут за то“, рекао је Ратковић.
Пред Црном Гором је зато задатак да истовремено сачува позиције на традиционалним тржиштима, отвори нова и направи туристички модел који ће донијети више гостију, али прије свега већу потрошњу и дужу сезону.
(ДАН)
