Радуловић: Замрзавање имовине супротно Уставу

Доношење уредби о замрзавању имовине страних држављана због политичких и геополитичких несугласица одређене државе са неким од водећих земаља западног свијета, а што је нарочито актуелизовано од почетка рата у Украјини и сукоба Израела са Хамасом у Гази, изазива бројне дебате међу правницима о законитостима и уставностима таквих мјера.

Међународно право дозвољава санкције као средство за постизање мира, сигурности и безбједности, али оне морају бити пропорционалне и усмјерене на конкретне субјекте који доприносе, подстрекавају или изазивају сукобе и тензије у свијету.

Међутим, генерализовано замрзавање имовине само и искључиво јер је лице држављанин државе која је под санкцијама, због тога што њено политичко руководство изазива рат(ове), агресију или сукоб(е), може се сматрати дискриминаторним и, у већини случајева, представља основно кршење људских права.

Такве уредбе и одредбе, појашњава адвокат Веселин Радуловић, у правном смислу могу нанијети штету јер се, углавном, ради о политичким одлукама.

Оне, тврди овај искусни правник и адвокат, у великом дијелу случајева нису у сагласности са Уставом Црне Горе, јер ограничавају основна људска права на начин који је супротан законима наше државе.

“Такве одлуке увијек могу произвести негативне посљедице. Јер држава мора рачунати да ће се, у неким случајевима, десити то да их нека од оштећених лица оспоре првенствено пред црногорским судовима, а затим – ако не успију у тим поступцима – пред судом у Стразбуру. А тамо ће се, врло вјероватно, утврдити да су њихова основна људска права, конкретно право на имовину, ограничено на начин кои је супротан Европској конвенцији, али и Уставу и правном поретку Црне Горе”, казао је Радуловић за PRESS.

Те одлуке, напомиње он, уколико би биле донешене, “могле би произвести и одређене правне консеквенце у смислу обавезе државе да надокнади штету тим лицима, која су претрпјела посљедице због тога што су била лишена или ограничена у вршењу права својине”.

“То би, да се разумијемо, могло бити итекако лоше за грађане Црне Горе, илити, конкретније – државни буџет”, наглашава он.

Лица на тзв. црним листама западних држава морају бити аларм за надлежне органе

Према његовим ријечима, када неке озбиљне западне државе, попут САД и земаља чланица ЕУ, ставе одређена лица на тзв. црну листу – или их означе да су повезана са организованим криминалом, тероризмом и другим тежим кривичним д‌јелима – то би требало да буде аларм и сигнал за надлежне органе Црне Горе да им посвете посебну пажњу и третман.

“Али, наравно, обавеза је Црне Горе, као и сваке друге државе на свијету, да према тим лицима поступа у складу са законом. Дакле, то би морао да буде један озбиљан сигнал надлежним органима да се позабаве испитивањем због чега су та лица доспјела на те тзв. црне листе. Међутим, јако је важно да државни органи поступају у складу са законом, поштујући домаћи правни поредак и све друге међународно обавезујуће правне конвенције”, јасан је Радуовић.

Стога би, додаје он, надлежни органи прво требали да прикупе све потребне доказе на основу којих би, пред црногорским судовима, могле бити донешене адекватне и неоспорне одлуке.

“Јер ми имамо правни оквир и правни систем довољно добар да се реагује у свим таквим случајевима и да се, ако је то потребно, донесе одлука да се одређена имовина, ако постоји сумња да је стечена или се употребљава незаконито, замрзне и касније, у току судског поступка, кад се утврде све чињенице, трајно одузме”, оцијенио је Радуловић.

Поштовање Устава државе и правног поретка најбоља заштита од негативних посљедица

Из тог разлога он је савјетује свим државним органима да се заштите од свих негативних посљедица таквих одлука само и искључиво на начин што ће строго поштовати Устав Црне Горе и правни поредак наше државе.

“Дакле, за све постоји прописана процедура и за сваку ситуацију наши надлежни органи имају јасно прописани начин д‌јеловања који подразумијева, веома често рекао бих, ограничавање одређених људских права грађанима/држављанима Црне Горе или других држава. Али, суштина јесте поштовање правног поретка. Јер ако поштујете правни поредак – онда ћете најбоље заштити државу, јавни интерес и нећете морати бринути о било каквим негативним посљедицама”, поручује он.

У супротном, уколико се не поштује правни поредак и крше основна људска права било кога, независно од тога да ли су у питању наши или страни држављани, држава ће морати да се, у једном моменту, суочи са свим негативним стварима које произилазе из тих и таквих одредби и уредби.

“У крајњем, све те негативне possljedice сносе и плаћају грађани Црне Горе, закључио је, у изјави за PRESS, адвокат Веселин Радуловић.