Саша Зековић: Подржавам иницијативу митрополита Јоаникија, истражити све злочине - без изузетака

Активиста за људска права Александар Саша Зековић подржао је иницијативу митрополита црногорско-приморског господина Јоаникија да се у Црној Гори оснује институт за проучавање свих злочина почињених током Другог свјетског рата и у поратном периоду, без обзира на то ко их је и у чије име починио.

Зековић је подсјетио да је Његово високопреосвештенство архиепископ цетињски и митрополит црногорско-приморски ту иницијативу јавно изнио у традиционалној божићној поруци, коју су пренијели сви релевантни медији.

„Та идеја је у потпуности сагласна са европским искуствима и праксама у рјешавању питања културе сјећања и суочавања с репресивним насљеђем прошлости“, саопштио је Зековић.

Он је додао да не постоји разумно оправдање за сужење временског оквира суочавања с прошлошћу, указујући да се у Црној Гори тренутно не иде даље од 1948. године.

„Код садашњих и будућих генерација не смијемо умањивати разумијевање догађаја из ратног и поратног периода, који и даље снажно дефинишу и утичу на наше друштво и садашњост“, навео је Зековић.

Према његовим ријечима, и државне власти и друштво у цјелини треба да подрже сваки допринос који представља критику заборава и указује на посљедично занемаривање кршења људских права, нарочито у периоду непосредно након Другог свјетског рата, када је, како истиче, институционализована социјалистичка револуција.

Зековић је као посебно значајна издвојио искуства Словеније, која је, заједно са Црном Гором, била дио некадашње социјалистичке Југославије.

„Иако је борба против стране окупације, коју је предводио партизански покрет, била одлучна, храбра и историјски оправдана, она је, нажалост, покренула и развила репресивне методе и структуре које су допринијеле озбиљним кршењима људских права“, рекао је Зековић.

Он је подсјетио да је преовлађујући став Европске уније да се питање суочавања с прошлошћу препусти државама чланицама, које га требају рјешавати у складу са сопственом историјом, традицијом и правним поретком.

„За Црну Гору је то посебно важно, јер совјетски и југословенски комунизам, у највећем дијелу, нијесу упоредиви“, додао је.

Зековић је указао да је у Словенији основана посебна јавна установа – Студијски центар за национално помирење, који истражује прошлост те државе са фокусом на насљеђе сва три тоталитарна система присутна на њеној територији: фашизма, нацизма и комунизма.

Такође је подсјетио да је Влада Републике Словеније још 2007. године упутила званично извињење и осудила послијератне злочине почињене на њеној територији, те да се тадашњи премијер Борут Пахор активно залагао за деполитизацију жртава и свеобухватно разумијевање ратних и поратних трагедија.

„Као предсједник Републике, Пахор је преузео моралну одговорност и за друге случајеве кршења људских права, попут питања ‘избрисаних’. Такав приступ може бити од значаја и за будућа црногорска искуства“, истакао је Зековић.

На крају, он је указао и на допринос Словеначке академије наука и умјетности процесу помирења и промјени друштвене перцепције о послијератним злочинима, подсјећајући на став да подијељено историјско сјећање представља озбиљну препреку за садашњост и будућност друштва.

„Демократизацијом друштва постала је нужност ревизија једностраних, идеолошки утемељених наратива, како би се историја сагледавала историографски, а не црно-бијело“, закључио је Зековић.