"ВЈЕНЧАВАМ ТЕ СРПСКО МОРЕ, СА СЛОБОДОМ ЦРНЕ ГОРЕ": Сјећање које обавезује - Бар и 148 година слободе од Османлија
На празник Светог архиђакона Стефана, 9. јануара, у Бару је свечано обиљежена 148. годишњица ослобођења града од османске власти, један од кључних датума у историји овог приморског града и Црне Горе. Овим даном, 1878. године, окончана је вишевјековна турска окупација, а Бар је ушао у слободан државни и историјски оквир тадашње Књажевине Црне Горе.
Обиљежавање годишњице организовала је Српска народна читаоница, најстарија културна установа у граду под Румијом, основана 1881. године, која од свог настанка представља један од стубова културног, националног и духовног идентитета Бара.
Историјска побједа над Османлијама у Бару била је круна ратних напора црногорске војске у Великом источном рату. Под командом књаза Николе I Петровића Његоша, почетком новембра 1877. године извршена је велика војна операција, у којој је концентрисано 20 батаљона и 18 топова у рејону Вирпазара. Маневрима и лажним демонстрацијама према Спужу и Подгорици, турске снаге су доведене у заблуду, док је главни удар припреман према Бару.
„Вјенчавам те, српско море, са слободом Црне Горе“ — стихови су књаза Николе након коначне побједе над Турцима у Бару прије 148 година.
Црногорска војска наступала је у двије колоне – десном, под командом војводе Маше Врбице, и лијевом, којом је командовао војвода Илија Пламенац. Након жестоких борби и заузимања утврђења на Суторману, Волујици и Нехају, ослабљене турске снаге у Старом Бару, упркос подршци ратних бродова из луке, биле су принуђене на капитулацију. Предајом 9. јануара 1878. године заробљено је 2.237 војника и 15 топова, чиме је слобода Бара коначно освојена.
У знак трајног сјећања на ослободиоце, Српска православна црква и њено свештенство традиционално у овим божићним данима служе помен пострадалима за крст часни и слободу златну. Посебно мјесто у култури памћења заузима споменик ослободиоцима Бара у Старом Бару, који је Српска народна читаоница подигла 1881. године, са снажном симболиком и натписом посвећеним књазу Николи I.
Како је раније указао археолог мр Младен Загарчанин, овај споменик представља јединствен лапидаријум, састављен од фрагмената различитих епоха – од византијске до османске – и као такав симболизује историјску дубину Бара, али и наду у суживот и трајност културног насљеђа.
Српска народна читаоница, основана убрзо након ослобођења града, била је прва и дуго једина културна институција у Бару. Окупљала је православце, католике и муслимане, што свједочи о духу српског заједништва и просвете који је пратио ослобођење. Након вишедеценијских прекида, покушаја преименовања и историјског ревизионизма, ова Читаоница је 2017. године обновљена под својим изворним именом и данас, између осталог, дјелује и као издавач "Барског портала".
Поводом Божића, Нове године и Дана ослобођења Бара, огласио се и предсједник Општинског одбора Нове српске демократије у Бару, Лазар Мацановић, који је истакао значај историјског памћења и заједништва.
„Уз прославу најрадоснијег хришћанског празника Божића, као и Нове године, упућујемо искрене честитке са жељом да ове празничне дане проведете у миру, здрављу и породичној топлини. Ови дани нас подсјећају на важност међусобног поштовања, солидарности и очувања традиционалних вриједности.
Посебно обиљежавамо 9. јануар и 148 година од ослобођења Бара од турске власти, значајан датум који свједочи о храбрости, истрајности и слободарском духу наших предака. Тај историјски чин представља темељ на којем су грађени слобода, идентитет и будућност нашег града“ навео је Мацановић.
Обиљежавање овог датума није само чин сјећања, већ и подсјећање на трајну обавезу очувања историјске истине, културног насљеђа и српског слободарског духа Бара – града који је слободу платио високом цијеном и уградио је у своје темеље.
