Скандалозно ћутање Уставног суда у вези са имовином руских држављана
Више од годину се чека изјашњење Уставног суда да ли је Владина одлука да замрзне имовину за десетине руских држављана у складу са Уставом. Бивши предсједник Уставног суда Црне Горе и професор уставног права др Благота Митрић сматра да је то, како каже кратно и јасно – „страшно“.
Митрић је раније саопштио да у одлуци о замрзавању имовине страним држављанима, нема ни мрвце правног основа, међународног основа али ни уставног основа. Чланом 58 Устава се јемчи право својине сваком грађанину који је посједује у нашој држави, због чега је Митрић и прије годину упозоравао да се ради о великом преседану који скупо може коштати Црну Гору.
Данас више од годину како су поднијете иницијативе за оцјену уставности Владине одлуке о замрзавању имовине Русима, Митрић Уставни суд види као главног кривца што се о овом питању и даље ћути.
„Црна Гора фактички нема правни систем, осим на папиру. И зашто немамо правни систем? Па зато што институције државне које чине темељ владавине права и које чине темељ правног поретка. Оне не постоје, буквално не постоје. Постоји Уставни суд, али крњи Уставни суд, а тај Уставни уставни суд већ двије деценије „мртвијем сном спава“ и потпуно је неприлагођен овој ситуацији. Или су неспособни или су нестручни“, каже Митрић.
Затим истиче да је генерално квалитет судија девалвирао.
„Ово је страшни суд“, рекао је Митрић.
Исто мишљење има и на неизјашњавање Уставног суда о иницијативама о замрзавању имовине руским држављанима, на које се чека више од годину.
„Па то је страшно“, кратко је прокоментарисао Митрић.
На питање како је могуће да за нека политичка питања Уставни суд суд одмах нађе за сходно да засиједа, док за поменуте иницијативе се не оглашава више од годину, Митрић истиче да је то тек посебна прича.
„То је посебна прича. Они су политички суд, зато што је њихов састав одредио политичар, а орган државе који од томе одлучује је само аминовао. Државни орган није могао да одлучи ништа док се политичари не усагласе. Ево један судија од мене, један од вас, трећи од овог, четврти од оног и тако до седмог за кога нису могли да се договоре јер су се бојали да претеже на једну страну. Уставни суд јесте у пат позицији али за разлику од шаха гдје може да се одигра нова партија, ми никако да је одиграмо. Ево смо је имали 11. јуна, али се о јаду забавише да саставе Владу.
Подсјећања ради, некадашњи Демократски фронт и власник и уредник портала Бизнис ЦГ, поднијели су двије одвојене иницијативе, којим се тражи оцјена уставности Владине одлуке да замрзне приватну имовину за десетине руских држављана.
До данас Уставни суд није расправљао о овим иницијативама.
У међувремену је Влада Црне Горе донијела одлуку 5. септембра на основу које је, под одређеним условима, могуће ослободити због санкција замрзнуту имовину страним држављанима.
Како се наводи у документу који је усвојила Влада у питању су физичка лица којима се ограничава улазак на територију Црне Горе “која су одговорна за активно подржавање или спровођење активности или политика које подривају или угрожавају територијални интегритет, суверенитет и независност, односно стабилност или безбједност у Украјини или која ометају рад међународних организација у Украјини, као и физичким лицима повезаним с њима”.
У Владиној одлуци пише да државни органи Црне Горе могу одобрити ослобађање дијела средстава и одобрити коришћење дијела имовине чије је располагање, односно коришћење ограничено примјеном рестриктивне мјере.
То се може урадити када буде утврђено да је тај дио средстава или имовине неопходан да задовољи основне потребе физичких лица и њихових чланова породице, укључујући трошкове за исхрану, закуп, хипотеку, љекове и здравствену заштиту, порезе, премије осигурања и јавне комуналне услуге. Имовина се може ослободити иако је намијењена искључиво за плаћање разумних стручних хонорара и трошкова насталих у вези с пружањем правних услуга, за службене потребе, потребе дипломатске мисије, конзуларне канцеларије или међународне организације која ужива имунитет.
