СРЕТЕЊЕ - празник свих Срба и свих српских земаља

У пљеваљском Центру за културу одржана је Сретењска академија поводом 220 година од Првог српског устанка и 189 година од проглашења Сретењског устава, која је почела интонирањем химне Боже правде и ријечима благослова које је упутио владика милешевски Атанасије.

Свечаност је одржана синоћ, а предсједник Општине Пљевља др Дарио Вранеш је говорећи о Првом српском устанку и Сретењском уставу, поручио да је празник Сретење значајан за све Србе без обзира гдје они живјели.

У дугом обраћању Вранеш је подсетио на историјске чињенице и истакао да "братска Република Србија" Сретење обиљежава као Дан државности.

"У част тог дана и ми смо се овдје вечерас окупили да кажемо и покажемо да је овај празник заједнички празник, а химна Боже правде заједничка химна свих Срба ма гдје живјели. Ништа мање од било којих у Републици Србији, сјутра је празник и пљеваљских Срба. Нас које од наше етничке матице дијели превој који се зове Јабука. Ту јабуку су вјековима они који нам не мисле добро свим силама покушавали да претворе у јабуку раздора", рекао је Вранеш, чије обраћање је интегрално објавио  портал "Свитање".

Тако је, казао је, било до прије четири године, али је упркос свему, кроз све вријеме, та јабука била, остала и биће јабука братске слоге и љубави, јабука која спаја и позива на јединство.

"Срби су устајали и борили се за слободу против свих завојевача од Западног и Источног римског царства до каснијих западних и источних империја, а само против Отоманске империје безброј пута. Српски устанци за слободу су и све побједе Немањића, битка на Билећи, Косовска битка, безбројни устанци Срба са све три Мораве, с обе стране Дунава, Други Косовски бој, силне херцеговачке буне, равна гора Романија, буне далматинских Срба предвођених ускоцима и крвава Војна крајина. Све су то српске борбе за слободу, српски устанци које треба да поменемо како би величина Првог српског устанка добила истинску пуноћу и значај", навео је Вранеш.

Истакао је да је Први српски устанак 1804. године само круна вишевјековне, миленијумске борбе српског народа за слободу и самосталност, а вожд Карађорђе је само стао на чело непрегледне колоне витезова који су прије њега пали на олтар Отаџбине и као такав је једино могао постати Бич тирајанах, како то, како је навео, "пјева владика Раде, пјеснички гениј који је у само четири стиха салио суштину и избрусио дијамант којем се ништа нема додати".

Говорећи о историји пљеваљског краја, Вранеш је казао да као у добром дијелу и историја целе Старе Српске Херцеговине или војводства Светог Саве, није случајно остала све до данас у доброј мјери непозната.

"Ова српска земља, расадник српског народа кроз вјекове, имала је и још увек има много непријатеља којима не одговара истинита прича о њеној улози и значају у укупној историји српског народа. Још увијек су под велом заборава многи људи и многи догађаји који су омеђавали судбину, често и цијелог српског народа и није случајно што је срце српских земаља одвајкада подијељено границама које су утврђивали душмани", рекао је Вранеш и додао:

"Зар може бити случајно што је на само неколико десетина километара одавде тромеђа, на којој се, како се некад говорило, сусрећу три царевине, а са сваке стране те тромеђе живи од искона исти народ? Зар је случајно Отоманска империја учинила све да подручје Старе Рашке и Старе Херцеговине поислами иако између Петрове Цркве у Старом Расу и манастира Завала у Поповом Пољу има стотину манастира и цркава старијих од сваке џамије у Стамболу? Зар је случајно на Берлинском конгресу, када је добио војну управу над овим крајем, аустро-угарски министар иностраних послова Гроф Андраши пред свима ускликнуо: Забо сам глогов колац у срце српства!?

Управо у том прималном крику истинског варварина стоји и одговор на претходна питања, казао је Вранеш и поручио: "Ово овдје је срце српства и било и јесте и биће".

"Иако је често ишла тежим путем између две династије Карађорђевића и Обреновића, Србија никад није престала да буде стожер и поуздан ослонац српском народу у свим српским земљама. И нека тако буде на вјек и вјекова! Амин, закључио је Вранеш.

Одржавање Сретењске академије Вранешу многи замјерили, он одговара: У чему је проблем ако им не смета прослава дана вјештица …?