Закупци плажа траже оставке Микијеља и Рађеновића

Удружење закупаца плажа Црне Горе позвало је директора Јавног предузећа за управљање морским добром Младена Микијеља и Блажа Рађеновића да поднесу оставке на функције након што на Управном одбору нису добили подршку за цјеновну политику и начин вредновања референци на тендерском поступку за закуп плажа који би требало ускоро да услиједи.

“Таквим поступањем овај двојац је показао да очигледно не познаје прилике у Црној Гори, а мјерама које су предложили, наносе и директну и индиректну штету туризму у држави, што су потврдили и људи из Управног одбора МД који нису подржали овако нерационалне предлоге”, наводе из Удружења закупаца плажа Црне Горе.

Ово Удружење реаговало је на тврдње из саопштења ЈП Морско добро.

„У вези констатација да се ради о ,,занитересованим лицима“ а не закупцима сматрамо да је ова констатација неприхватљива, јер је евидентно да се ради о дугогодишњим закупцима који имају свој интерес прије свега на основу свих досадашњих улагања, огромних трошкова који су имали у претходном периоду закупа, улагања у људске ресурсе и свих осталих улагања ( објеката и осталог покретног и непокретног иневентара који није лако и једноставнио уклонити нити премјестити)“, кажу у Удружењу закупаца плаже.

Према њиховим ријечима ради се о правним и физичким лицима која су својим поштеним радом и односу према ЈП Морско добро и самој обали ( купалиштима и осталим садржајима) изградили препознатљив имиџ Црне Горе као дестинације.

„То су лица иза којих су бројни резултати који се желе омаловажити. Нисмо обични закупци или само заинтересована лица, већ пионири развоја плажног туризма у Црној Гори и дугогодисњи и деценијски партнери ЈП, државе и цијеле туристичке привреде”, напомињу они.

Напомињу да су се као Удружење, више пута обраћали Морском добру и Микељу и Рађеновићу са дописима и конкретним предлозима, али од њих никад нијесу добили одговор.

“Међутим њихов однос посљедње три године указао је и на њихове намјере које се ових дана испољавају а које су дуго планиране са њима знаним циљевима. Било је и раније директора и предсједника са личним интересима и лошим намјерама и сви дођу и прођу а ми закупци остајемо да поштено и предано радимо, пружамо услуге гостима и са осмјехом их испраћамо”, наводе у саопштењу.

Тврде и да су неприхватљиви сви наводи везани за транспарентност поступка јер су сви досадашњи поступци били апсолутно транспарентни и омогућавали су тржишну утакмицу и задовољавање принципа конкурентности.

„Овдје се не ради о погрешном тумачењу ,,права пречег закупа“, већ се ради о чињеници да је неопходно правилно вредновати раније искуство и огроман допринос туризму који је сваки појединачни закупац дао. Поставља се питање како би изгледала туристичка понуда нашег приморја да је у наредном периоду воде људи без дугогодишњег искуства, без референци, који додју из неке иностране земље са јединим циљем да остваре што већи профит“, стоји у саопштењу.

Истичу да нису против повећања минималних цијена закупа, већ су против укидања или смањења референци старим закупицима плажа што ће довести до “дивљања” крајњих цијена закупа, а самим тим касније и дивљања цијена кориштења услуга на самим купалиштима.

“Све доносиоце одлука, ћемо сматрати директно одговорним за могући пропаст туристичке сезоне до којег може доћи због раста цијена на тедерима који се може очекивати уколико се не направи детаљна анализа, објективно резоновање” и не сагледају сви аспекти на које негативно може утицати повећање цијена на купалиштима”, поручују они.

Сматрају да профит једног државног предузећа или нечији ситни лични интерес не треба да буде примарни циљ који мозе угрозити цијелу предстојећу али и будуће туристичке сезоне.

“Предлажемо да Морско добро подигне цијене до оптимума за његово пословање – а то је лако срачунати колико је, а не да дозволи да дође до неравномјерне трке између црног новца и странаца са једне стране и легалних закупаца са друге што ће довести до нереалног дизања цијена закупа које ће се даље одразити на све у ланцу који зависе од њих а на крају ће то бити црногорски туризам тј- туристичка сезона која ће се довести у питање због негативног имиџа којег мозе имати уколико дође до повећања цијена на плажама”, поручују они.

Закупци плажа, кажу да у циљу заштите општег друштвеног добра и своје заштите траже:

“I– ЗАДРЖАВАЊЕ ПРИНЦИПА БОДОВАЊА (СТАРТНИ БОДОВИ) и постоваљање истог према следећој формули:
100 бодова = 50/50

50 бодова да носе референце , плава заставица 20 бодова, земља у залеђу пет бодова, задњих пет година управљање купалистем по пет бодова година .

50 – бодова да носи највећа понуђена цијена.

Сваки други начин бодовања не би пружио никакву вриједност закупцима и обесмислио би њихову заштиту и вредновање њихових референци и улагања која се дају нпр. за Плаву заставицу као и улагања у инфраструктуру која су код неких закупаца премашила и 200.000 евра. Плава заставица синоним за заштиту животне средине и постизање највећих свјетских еколошких стандарда носи 7.5 бодова па сматрамо да се унизава на овај нацин јер у вриједносном смислу то је 1 или 2,3 хиљаде евра вриједности на тендеру а закупце испуњење стандарда за Плаву заставицу кошта од 5.000 до 20.000 хиљада евра по години, значи у тоталу и до 100.000 евра за 5 година . Из овог разлога не мислимо да ће ико више улагати у Плаву заставицу то јесте заштитиу животне средине и постизање највећих еколошких стандарда у заштити ако се та улагања обесмисле.

Такође са другачијим начином вредновања референци обесмислиће се било каква улагања будућих закупаца јер неће моћи ништа дугорочно да планирају.

Ако стари закупци немају референце или су оне мале, биће обесхрабрени да улажу јер сви знамо да се инвстиције не могу вратити ни за пар година и када додје година када они нешто треба да зараде и наплате мукотрпни рад, неко може да им узме плажу и убира плодове њиховог рада.

Такође сматрамо да локалци, власници земље у заледју морају имати неку предност ,јер ипак су они ту рођени и сигурно ће другачије гледати на купалишта и другачије се према њему односити у односу на власнике који ту не живе него само љети убирају плодове дестинације. Они ће на најбољи могући начин презентовати и медитеранску културу и традицију препознатљиву .

Имајући у виду све поменуто и да су закупци који већ годинама управљају плажама и привременим објектима у зони Морског добра уложили вријеме и значајна средства у инфраструктуру својих купалишта, заштиту зивотне средине, а такође су већ у плановима за улагања за предстојећу сезону (системске припреме трају дужи низ мјесеци како би се квалитетно уредило купалиште и обогатили садржаји) сматрамо да им се референце морају признати и адекватно вредновати и да требају имати веће страртне бодове на тендеру.

На тај начин поштује се и добра пракса свјетских дестинација које воде рачуна о интересу друштва, шири се позитиван утицај на локано становништво, долази до изражаја друштвени интерес и самим тим се штити да цијене закупа инвентара и осталих услуга на купалиштима не буду драстично веће.

Самим повећањем закупа купалишта подразумјева се доћи ће и до повећања цијена услуга чиме ће се имиџ комплетне дестинације угрозити, а сама дестинација неће више бити конкурентна са регионом и земаљама из окружења.

Повећањем цијена закупа и укидањем или смањенем референци и стартних бодова нанијеће се немјерљива штета коју неће бити могуће санирати наредних година.

У том случају цијена комплета лежајки ће отићи значајно на горе па ће комплети лежајки и сунцобрана нпр. на Словенској плажи, Бечићкој плажи и Улцињским плажама коштати 50-100 евра, што апсолутно није интерес шире друштвене заједнице, а што ће свакако имати негативне ефекте и импликације на наредну туристичку сезону коју ће директно ове мјере и активности Морског добра угрозити. Биће погођен велики број градјана којима би плаже практично постале недоступне али и велики број малих привредника који издају апартмане јер би брзо остали без гостију.

Интерес Морског добра не треба да буде мијењање закупаца и нереално подизање цијена закупа, већ оптимално повећање цијена које они могу постићи кроз повећање минималних цијена и заштита интереса цјелокупног црногорског друства кроз спречавање дивљања цијена закупа што би се даље одразило на дивљање цијена услуга а самим тим би и угрозило туристичку сезону 2024 али и све наредне.

II – ПРОМЈЕНУ ПОСТУПКА ДОБИЈАЊА ГАРАНЦИЈА БАНКЕ У СКЛАДУ СА НАМЈЕРОМ ЈП МОРСКО ДОБРО

Посљедња пракса је била да се Јавним позивом захтјева да се доставља Гаранција банке у висини понуђене цијене ( а не минималне – почетне цијене) што оставља простор за бројне злоупотребе. Сваки службеник банке који има увид у издате гаранције ( неке пролазе и кредитне одборе) може злоупотријебити ове информације, јавити потенцијалној конкуренцији чиме се може угрозити начело поузданости поступка. Неспорно произилази да се на овај начин могу десити бројне злоупотребе, шпекулације, најмјештања и слично, јер најмање је 20 људи – службеника у свакој банци укључено у поступак издавања гаранције. Позната је пракса да су у ранијим годинама ,,цуриле” информације из банака што је угрожавало цијели тендерски поступак и доводило до непријатних ситуација.

На овај начин су угрожена сва начела поступка спровођења Јавног позива. Понуде апсолутно не могу бити ТАЈНЕ. Апсолутна тајност поступка је онемогућена јер банке и банкарски службеници на овај начин знају цијену сваке понуде и могу исту у сваком моменту да злоупотријебе. Опште познато је да је то била пракса у претходном периоду. ТО МОЖЕ ДА ДОВЕДЕ ЦИЈЕЛИ ТЕНДЕРСКИ ПОСТУПАК У ПРОБЛЕМ И ДА ИСТИ БУДЕ ПОНИШТЕН ОД СТРАНЕ СУДОВА.

Дакле, потребно је у циљу сузбијања свих могућих злоупотреба прописати да се гаранције понуде ваде на висину минималне почетне закупнине прописане Јавним позивом.

III– ЗАДРЖАВАЊЕ ПОСТОЈЕЋЕ ДУЖИНЕ И ВЕЛИЧИНЕ КУПАЛИШТА

У прилогу овом Захтјеву иде и чињеница да су купалишта и овако мала и тешко профитабилна. У случају да се иста смање дошло би до потпуног обезвријеђивања, закупци би били принуђени подићи цијене које ће како смо напријед навели негативно утицати на туристичку сезону и имиџ цијеле дестинације.

Ово је посебно опасно за црногорске грађане јер би им због висине цијена услуга плаже биле еxтремно скупе и практично недоступне. Поред тога једном дијелу становништва били би угрожени послови нарочито власницима приватних смјештаја јер гости када би чули да су комплети лежаљки 50 или 100 еура избјегавли би дестинацију. Знамо како су медији из региона до сада коментарисали цијене на пар хотелских плажа гдје је таква цијена била а можемо само замислити што би нас чекало да и јавна купалишта се приближе тим цијенама.

Такође дошло би до тоталног колапса у планирању привремених објеката јер би то практично занчило да би сви привремени објекти сада морали да се измјештају. Ово би проузроковало драстична кашњења за ову сезону и драстчна поскупљења услуга. Такође ово подразумјева одређене веће корекције па чак и грађевинске радове које реално неће ни садашњи ни будући закупци моћи завршити у предвиђеном року. Доћи ће до огромног кашњења и након тога ефекти ће бити изразитио лоши.

Да не спомињемо чињеницу да ће одређени закупци у циљу заштите својих права и на праву заснованих интереса покренути управне спорове одбити да изадју из посједа и затражити статус странке у поступцима што може пероузроковати додатна кашњења јер се неки поступци неће моћи завршити ни до краја сезоне.

IV – Захтијевамо да на тендеру могу да учестувују само домаћа физичка и правна лица

Напомињемо да на тендеру могу учествовати домаћа али под истим условима и страна физичка и правна лица, која би свој могуће и споран капитал стекнут на сумњив начин улагала у Црну Гору, а остварене приходе износила из Црне Горе, што је све у супротности са интересима наше Државе и нарушило репутацију Црне Горе, код већ познатог статуса о угрожености од стављања на “Сиву листу”.

Тренутно највећи број закупаца су инвеститори – привредници локалног карактера, који овој Држави плаћају порез, послују са домаћим банкама према којима имају дугорочне обавезе, те зараду од дјелатности троше у Држави Црној Гори.

Уколико се не прихвате наши захтјеви за угрожавање наше егзистенције и пропаст туристичке сезоне сматраћемо одговорне све доносиоце одлука у ланцу”, закључују у Удружењу закупаца плажа.

Фото: "Вијести"