АЛАРМ ЗА ЖЕНЕ: У Европи сваког дана готово 1.000 нових дијагноза карцинома дојке
Карцином дојке остаје један од најчешћих малигних тумора код жена, а податак да се у Европи годишње дијагностикује око 360.000 нових случајева представља озбиљан аларм за све жене, али и за здравствени систем. То практично значи готово 1.000 нових дијагноза сваког дана.
Ипак, овај забрињавајући податак прати и једна важна чињеница – смртност од карцинома дојке у Европи је током посљедње двије деценије смањена, прије свега захваљујући ранијем откривању болести и напретку у лијечењу.
Како је у разговору за „ДАН“ истакла гинеколошкиња др Јелена Кнежевић, суштина Мјесеца борбе против карцинома дојке не би смјела да буде само у томе да се о овој болести говори једном годишње, већ да се жене охрабре да током цијеле године воде рачуна о свом здрављу.
Она подсјећа да на неке факторе ризика није могуће утицати – међу њима су пол, године живота, генетска предиспозиција, породично оптерећење и одређени хормонски и репродуктивни фактори. Са друге стране, постоје животне навике које се могу мијењати, попут физичке неактивности, повећане тјелесне тежине, посебно након менопаузе, као и конзумирања алкохола и дувана.
Важно је, међутим, разумјети да присуство фактора ризика не значи да ће жена сигурно обољети, као што ни њихово одсуство не значи потпуну заштиту.
Посебан проблем представља неодговоран однос према превенцији. Жена која нема никакве тегобе не би смјела да закључи да јој преглед није потребан. Управо супротно – суштина превентивне медицине је да се потенцијални проблем открије прије него што се појаве симптоми.
„ДАНУ“ је др Кнежевић објаснила да женама савјетује да једном мјесечно, у периоду од шестог до дванаестог дана циклуса, саме прегледају дојке. Уколико примјете нову промјену, чворић, промјену изгледа или увлачење коже и брадавице, необичан исцједак или било шта што им раније није било присутно, потребно је да се без одлагања обрате љекару.
Поред самопрегледа, од великог значаја су редовни клинички прегледи и мамографија у оквиру Националног скрининг програма за жене од 50 до 69 година. Код жена са значајним породичним оптерећењем процјена ризика треба да буде индивидуална.
Порука је, дакле, прилично једноставна: здраве животне навике могу смањити дио ризика, док редовни превентивни прегледи и одзив на скрининг повећавају шансу да се болест открије у фази када су могућности лијечења знатно веће.
Ово је посебно важно јер многе жене, због обавеза према дјеци, партнеру, родитељима, кући и послу, сопствено здравље стављају на крај листе приоритета. Такав приступ може бити опасан. Одлагање прегледа за „неки други дан“ понекад значи изгубљено вријеме које се више не може надокнадити.
„Брига о себи није себичност“, поручила је др Кнежевић, уз апел женама да себи посвете исту пажњу коју свакодневно посвећују људима које воле.
Превенција није формалност, већ шанса да се болест спријечи
Када је ријеч о здрављу жена, карцином дојке није једини велики проблем. Др Кнежевић указује и на значај карцинома грлића материце, али и на све чешће дијагностиковање синдрома полицистичних јајника, проблеме са остваривањем трудноће, аутоимуне болести и тегобе у периоду перименопаузе и менопаузе.
Истовремено, здравље жена не може се посматрати искључиво кроз репродуктивно здравље. Са годинама све већу улогу имају кардиоваскуларне болести, гојазност, дијабетес и други метаболички поремећаји.
У разговору за „ДАН“, др Кнежевић посебно је указала на примјер карцинома грлића материце, код којег савремена медицина има два изузетно важна средства превенције – ХПВ вакцинацију као примарну и организовани ХПВ скрининг као секундарну превенцију.
Упркос томе, како је указала, и даље се велики број жена јавља тек када је болест узнапредовала. Зато није довољно само обезбиједити скрининг програм. Жене морају бити позване, морају се одазвати, а здравствени систем мора пратити процес од позива и прегледа до завршене дијагностике и лијечења.
Одговорност је, како истиче др Кнежевић, заједничка. Жена има одговорност да се одазове, али и систем мора да је пронађе, позове, подсјети и не дозволи да буде изгубљена из праћења.
Све више здравствених проблема повезано са начином живота
Данашње жене суочавају се и са другачијим профилом здравствених проблема него прије неколико деценија. Синдром полицистичних јајника данас се чешће препознаје и доводи у везу са инсулинском резистенцијом, гојазношћу и метаболичким поремећајима.
Слично је и са ендометриозом, која може изазивати изузетно болне менструације, хронични бол у карлици, болне односе, тегобе приликом мокрења или пражњења цријева и проблеме са плодношћу. Боља информисаност жена и напредак дијагностике довели су до тога да се данас откривају случајеви који су раније често остајали непрепознати.
Др Кнежевић указује и на све чешће проблеме са неплодношћу, при чему наглашава да се узроци не могу тражити искључиво код жена, јер мушки фактор чини значајан дио укупних узрока инфертилитета.
Посебно мјесто имају и обољења штитасте жлијезде, нарочито аутоимуни тиреоидитиси.
На све то надовезују се савремени начин живота, хронични стрес, недостатак сна и физичке активности, као и неправилна исхрана.
Интернет није замјена за љекара
Додатни проблем представља чињеница да жене данас имају огроман приступ информацијама, али то не значи да су све те информације тачне.
Како је за „ДАН“ нагласила др Кнежевић, савјете о хормонима, плодности, трудноћи, менопаузи и другим здравственим питањима не треба тражити искључиво на друштвеним мрежама, нити здравствене одлуке доносити на основу искуства инфлуенсера или појединачног случаја друге особе.
Мјера треба да буде јасна – провјерене медицинске информације и разговор са љекаром.
Посебно осјетљив период за жену представљају године између 40. и 50. године, када хормонске промјене могу бити праћене метаболичким промјенама и повећаним кардиоваскуларним ризиком. Зато преглед у том животном добу не треба посматрати само као гинеколошку контролу, већ и као прилику за ширу процјену здравља и фактора ризика.
Аларм за узбуну: Не чекајте симптоме
Све поруке др Кнежевић заједно воде ка једном закључку – превенција мора постати дио културе бриге о сопственом здрављу, а не обавеза које се сјетимо тек када се појави проблем.
Чињеница да се у Европи готово сваког дана дијагностикује око 1.000 нових случајева карцинома дојке довољан је разлог за озбиљан опрез. Али истовремено, пад смртности показује колико рано откривање и савремено лијечење могу да промијене исход.
Зато неодговорност није само у томе што неко игнорише симптоме. Неодговорно је и годинама одлагати превентивни преглед зато што „ништа не боли“, занемаривати скрининг, игнорисати позив здравствене установе или сопствено здравље стално стављати иза свих других обавеза.
Управо зато упозорење др Јелене Кнежевић треба схватити као аларм - не чекајте да вас болест натјера да потражите љекара. Превентивни преглед је вријеме издвојено за живот, а не изгубљено вријеме.
