Висока корупција у случају "Можура": Тест за државу и ЕУ пут
Тема вјетроелектране Можура посљедњих седмица доминира јавним простором у Црној Гори, а све указује да овај случај прераста у једно од кључних политичких, правних и економских питања са снажним међународним импликацијама.
Оно што додатно појачава значај читаве приче јесте чињеница да се, према информацијама које долазе из више извора, и са европског нивоа очекује темељна и кредибилна истрага свих сумњи. У јавности се све чешће чују оцјене угледних стручњака из области енергетике, економије и права да „Можура“ представља потенцијални случај високе корупције, са директним финансијским посљедицама по државу и грађане.
Посебну тежину овим тврдњама даје и Милутин Ђукановић, предсједник Одбора директора Електропривреде Црне Горе, који већ други пут у кратком року јавно, јасно и аргументовано указује на проблеме у овом пројекту. Он је недавно оцијенио да је изградња вјетроелектране на Можури „случај међународне корупције на штету државе“, указујући на модел по којем се струја откупљује по 96 евра по мегават-сату, док се грађанима продаје по знатно нижој цијени.
Анкетни одбор и тужилаштво: Случај постаје тест за ЕУ пут
Додатни замах цијелој причи даје формирање скупштинског Анкетног одбора, на чијем је челу Дритан Абазовић, који је већ затражио комплетну документацију од надлежних институција и најавио саслушања бројних актера – како из Црне Горе, тако и из иностранства.
Потпредсједник одбора Дејан Ђуровић наглашава да је рјешавање овог случаја од пресудног значаја за затварање преговарачких поглавља 23 и 24, те да „Можура“ представља директан тест кредибилитета државе у процесу европских интеграција.
Истовремено, из Специјалног државног тужилаштва саопштено је да је у току извиђај, да се прикупљају докази и да је затражена међународна правна помоћ, што указује да истрага има и прекограничну димензију.
Подсјећања ради, Европски парламент је још 2019. године усвојио резолуцију која се директно односи на овај случај, тражећи од Црне Горе ефикасну и независну истрагу.
Од уговора до афере: Милиони, офшор компаније и убиство новинарке
Цијела прича око Можуре почиње уговором из 2010. године, када је држава гарантовала откуп струје по цијени од 96 евра по мегават-сату, чиме су, како се наводи, обезбијеђени приходи од чак 115 милиона евра у првих 12 година – директно кроз рачуне грађана.
Након тога слиједи сложена мрежа промјена власништва, офшор компанија, посредника и милионских провизија. Посебно је значајна разлика у цијени приликом продаје пројекта – у Црној Гори приказано 3,5 милиона евра, док је истрага на Малти утврдила да је стварна цијена била 11,3 милиона, што отвара простор за сумњу на коруптивне токове од чак 7,8 милиона евра.
Аферу је додатно интернационализовало убиство малтешке новинарке Дафине Каруана Галиција, која је истраживала управо овај случај и открила повезаност са фирмама и политичким врхом Малте.
Случај је довео и до политичких потреса у тој држави, укључујући пад владе, што јасно говори о његовим размјерама.
Ко стоји иза Можуре: Власничка структура и спорне трансакције
Кључни инвеститор био је пројекат „Можура Винд Парк“, у којем су иницијално учествовале компаније „Ферса“ и „Челебић“, да би власништво потом прешло на офшор фирму „Цифидекс“, а затим на малтешку државну компанију „Енемалта“.
Према доступним подацима, данас већински власник је компанија „Malta Montenegro Wind Power JV Limited“ са 90 одсто, док „Enemalta"“ има 10 одсто власништва.
Посебну пажњу изазивају и подаци о милионским провизијама исплаћиваним консултантским фирмама, од којих су неке повезиване са лицима блиским тадашњим доносиоцима одлука, као и чињеница да су поједине компаније укључене у пројекат касније завршиле на листама пореских дужника или са блокираним рачунима.
Све ово, уз поновљене јавне иступе Милутина Ђукановића и активирање институција, указује да афера „Можура“ улази у нову фазу. Оно што је до јуче била сложена и недовољно разјашњена прича, данас постаје централна тема – не само енергетике, већ и борбе против корупције и европског пута Црне Горе.
Д. Обрадовић
