Пише: Иско Буровић
Чуо сам скоро једну градску урбану легенду, додуше стару можда само двије-три године, али је већ пронашла мјесто у овој категорији.
Докторка из Метадонског центра, или доктор, не држите ме за ријеч (јер сам заборавио), али, дозволите ми да ословљавам у даљем тексту ту персону са „Докторка X“, рекла је пацијенткињи са дијагнозом Ф11 (душевни поремећаји и поремећаји понашања узроковани узимањем опијата, у преводу дрогирања хероином), да "смрви ксалол и пошмрче га уз „буп“ (бупренорфин, лијек за безболно скидање хероинских зависника, од 8 милиграма у овом случају), јер ће је јаче урадити".
Да ли је провјерљиво не знам, али извор је веома кредибилан.
Како год, поменута докторка, умјесто да скине пацијенткињу са хероина, она јој објашњава како да се "боље уради". Не знам зашто, али прво ми је на ум пала Хелен Хунт у улози ове докторке, у неком остварењу Вуду Алена.
Него, да се вратимо за тренутак из филма у реалан живот...
Овај живот гдје кутија ксалола "на црно" кошта 10 евра, бупренорфин, који никако не би смио да се нађе нигдје ван клиника на којима се људи одвикавају од дроге, или, у овом случају ван Метадонског центра, на улици кошта такође 10 евра. Кутија санвала достиже цијену од чак преко 30 евра. Потражња за санвалом је толико велика да дилери лијекова праве спискове и по мјесец дана унапријед, и то узимајући новац од корисиника/купаца, како не би дошло до грешке у продаји.
Санвал је лијек из групе хипнотика, врло јак, који се користи за краткотрајно лијечење несанице код одраслих у случајевима у којима несаница онеспособљава или узрокује тешке поремећаје у болесника. Препоручена дневна доза за одрасле је 10 мг (једна таблета), непосредно пред одлазак на спавање.
Дјелотворна дневна доза не смије бити већа од 10 мг (једна табета). Ипак, Докторка X препише кутију санвала једном пацијенту, који је подигне у апотеци, а затим прода по некој нереалној цијени, која сада није ни битна толико, колико је битно да је онај момак који је купио кутију извадио сваку таблету из цијеле једне табле, дакле 10 или 15 таблета, нисам сигуран колико дође у кутији, измрвио таблете у прах и то пошмркао. Тог дана тај момак је у зомби фази најмање 12 сати, "стондира" (припремајући се за текст научио сам овај џанки сленг), значи пада му глава неконтролисано, не може да отвори очи...
Да све буде црње, Метадонски центар, односно простор испред њега, тих два-три сата колико ради, постао је права пијаца свих и свакавих недозвољених супстанци, а на само педесетак метара од једног или два полицијска џипа, са оним специјалцима у црним униформама, који имају важнијег посла тих неких 40-так минута колико се задрже ту од посматрања шта "бивши зависници" раде.
Из руке у руку неком иду таблете – неком' „бупови“, неком' хероин, а новац свима иде у руке или из њих. Полицајци углавном коментаришу за то вријеме слике са Инстарграма.
Кад се обави трговина пред Метадонским центром, на ред ступају апотеке и писани рецепти. Писани рецепти у ери електронских? Или доктори у Метадонском центру још увијек нису научили да користе рачунар, мада су само пар година млађи од мене, или се руком писани рецепти и даље намјерно издају како би се дуплирала доза таблета за пацијента, неколико кутија рачунарски, за апотеке које се у систему, а неколико рецепата за апотеке које још нису.
Управо у једној таквој, апотеци, улази прије неколико дана грлати тетовирани момак, висок скоро два метра, али килажом ни да их испрати, мени лично непознат, а "препознатљив", и преко реда, нас четворо чека уредно, каже гласно "јел' може овамо, имам рецепте за ксалол и санвал". Апотекарка каже да нема санвала, али му даје ксалол, који продаје истог момента кад је изашао из апотеке за десет евра кутију момку који га је чекао испред апотеке. Нису се чак ни склонили десетак метара од апотеке, камера, људи који гледају сцену и не вјерују шта виде, ко да се продаје некакво воће и поврће, а не психоактивне супстанце. Одакле њему, и ко му преписује те рецепте сваких три-четири дана не знам, али дефинитивно знам да их има, јер код њега увијек има да се купи ксалола, бупова и санвала.
Иначе, кутија ксалола у апотеци кошта 1,30 евра, а на црно се продају по 10 евра, што је скоро десетострука зарада за дилера. Врло интересантна је још једна апотека у центру града, чија газдарица не би дала кутију седатива неком ко нема рецепт ни за 100 евра.
Ипак, кум те врло фине и дражесне жене, која никад не би прекршила закон, је један од најстаријих и најпознатијих овдашњих наркомана, који, наравно, нигдје не ради, али своју навику узимања наркотика мора нечим финансирати. Зато кум ове врло оштре и отресите жене, ако сами дођете у апотеку и тражите неки седатив, погледа вас као да вас стријеља и каже "ми то не држимо", дође код своје куме, код које "нема седатива у апотеци", и узме колико му треба ксалола, санвала и осталих седатива, напуни кесу, и онда их продаје по цијени од 10 евра за ксалол од 1 милиграм до ко зна колико за санвал.
Навика се заиста мора финансирати некако, је л', а фина кума газдарица дозволила је свом предивном куму да у "апотеци која не држи седативе" за обичне смртнике, финансира своју навику.
У ово сам се и лично увјерио, иако сам имао извјештај од психијатра за лијек који смо тражили. Међутим, госпођа газдарица тражила нам је и рецепт поред тога, иако њена апотека није умрежена у рачунарски систем апотека и рецепата, не постоји никаква контрола ни шта ни колико чега улази у апотеку, али госпођа газдарица нам тражи рецепт. Писани. У ери електронских рецепата. Оно што госпођа газдарица није могла да зна јесте да смо имали и електронски преписан рецепт за тај лијек, што јој нисмо поменули, јер није имала гдје то ни да провјери.
Фина једна госпођа, заиста. Врло љубазна. Дакле, ако смо ми имали уредно преписан рецепт за неки лијек, а господја газдарица то није могла да провјери, која је сврха рецепта који нам је доктор уредно преписао?
Наравно да смо могли да подигнемо лијек негдје друго, али смо намјерно хтјели код госпође "куме", за чијег кума седатива увијек има у скоро па неограниченим количинама. Ко то провјерава? Чија је то надлежност? Да ли је госпођа "кума" икада сносила неке посљедице иако сви знају за овај податак, с обзиром да је кум онако мало причљив, па уз пиће, два, каже све што вас занима.
Ми са уредно преписаним рецептом нисмо могли да подигнемо лијек, а кум подиже без икаквог папира, како му затреба. Прича се да госпођа газдарица, која за обичне грађане "не држи седативе у апотеци", још никада није кажњена од стране било које инспекције.
Доиста, сложићу се са аутором рубрике „Рика се чини“ на овом порталу, који све своје пародије на рачун наше отужне збиље завршава са - "нема драги моји, све је ово одавно у к.... красни пасало".
