Сјутра сахрана Николе – Никице Ковачевића, човјека кога су вољели сви
Сјутра, 5. новембра 2025. године, Бар ће се опростити од свог Николе– Никице Томова Ковачевића, који је изненада преминуо 23. октобра у 68. години живота.
Саучешће ће се примати у градској капели у Бару данас, 4. новембра, у периоду од 9 до 16 часова, као и сјутра од 10 до 14 часова, када ће се одржати опело.
Сахрана ће се обавити истог дана, у 15 часова, на гробљу Гвозден бријег у Бару, а цвијеће и вијенци се не прилажу.
Никола – Никица Ковачевић био је човјек кога су познавали сви, а вољели сви који су га макар једном срели. Његов осмијех, благост и добронамерна ријеч остаће упамћени као симбол једног времена у којем су постојали људи који су заиста носили доброту у себи.
Био је пионир кошарке у Бару, један од оних који су седамдесетих година прошлог вијека започели причу о спорту који ће постати понос града.
Још као јуниор „Гимназијалца“ 1973. године, на првенству Црне Горе у Херцег Новом, Никица је привлачио пажњу својим талентом, луцидношћу и спортским духом. Касније је наступао за „Младост“, први организовани кошаркашки клуб у Бару, а почеци Морнара нераскидиво су везани управо за његово име.
Његови некадашњи саиграчи памте га као човјека који је први на барским теренима показивао дриблинге и потезе какви су се тек касније могли видјети код великих југословенских мајстора као што су Кићановић и остали.
„Његова љубав према Морнару била је безгранична и безрезервна. Није пропуштао ниједну утакмицу барског лигаша, још од дана када је клуб наступао у салама Гимназије ‘Нико Роловић’ и ОШ ‘Југославија’. У ‘Тополици’ је увијек сједио на источној трибини, изнад Морнарове клупе, и здушно навијао“, навели су из Кошаркашког клуба „Морнар“, додајући да је Никица био „стожер спортске породице, чији се таленат прелио и на сестрића Александра – Сашу Павловића“.
Његов земаљски пут завршен је тамо гдје мало ко стигне — на Светој земљи.
Протојереј Драган Пешикан из Херцег Новог, који је био с њим у посљедњим тренуцима, записао је:
„Брат наш Никола Ковачевић упокојио се на Гори Кушања, на мојим рукама. Јуче је цијеливао Гроб Господњи, причестио се, био на гробу Светог Лазара Четвородневног, погружио се у ријеци Јордану и спреман отишао пред Господа. У блаженом уснућу вјечни покој подај Господе брату нашем Николи и учини му вјечан спомен. Вјечнаја памјат!“
Никола – Никица Ковачевић остаће у памћењу Бара као човјек чистог срца, као спортски витез и као човјек који је свакоме прилазио с поштовањем и љубављу.
Његов одлазак оставио је празнину у срцима многих, али и трајни печат једног живота који је био — велик у својој доброти.
