Виши суд потврдио: Весна Братић ослобођена плаћања штете због смјене директора

То што је бивша министарка просвјете, науке, културе и спорта Весна Братић у истом дану разријешила већи број директора школа не доказује да је поступала из намјере или крајње непажње, став је подгоричког Вишег суда који је тиме потврдио недавну пресуду Основног професорица Братић не треба да надокнади штету држави због незаконитог разрјешења руководилаца васпитно-образовних установа.

Подсјетимо, Основни суд је средином децембра донио пресуду да Братић није дужна да надокнади више од 15.000 евра, које су исплаћене у 29 предмета због незаконите смјене директора.

Држава се на такву пресуду жалила, али је Виши суд непуних два мјесеца касније – 6. фебруара одбио жалбу канцеларије Заштитника имовинско-правних интереса Црне Горе.

У пресуди Вишег суда, коју потписује судија Александар Стојановић, истиче се да “намјера или крајња непажња нису подобни да буду предмет претпоставке, већ увијек траже да буду предмет доказивања”.

“Овај суд је мишљења да тужиља својим наводима… да је у истом дану разријешен већи број директора и да је тужена, између осталог, разријешила и умрло лице, не доказују да је тужена у конкретном поступала из намјере или крајње непажње. Ни овај суд, само на основу наведених тврдњи, а без иједног правно релевантног доказа, није могао извести закључак да је тужена била свјесна или могла бити свјесна да су рјешења која доноси незаконита, или пак да није показала минимум степена пажње приликом доношења истих”, стоји у пресуди у коју “Вијести” имају увид.

Братић, тврди Стојановић, није имала правничко знање, а “предметна рјешења потписала је на основу мишљења правног тима”. “…При чему је иста прочитала став правника који су јој такво мишљење предочили у самим рјешењима, па је самим тим била у увјерењу да су рјешења која доноси У пресуди Вишег суда, коју потписује судија Александар Стојановић, истиче се да “намјера или крајња непажња нису подобни да буду предмет претпоставке, већ увијек траже да буду предмет доказивања”.