Бивши тајни агент Душко Голубовић испричао је истражитељима да је, на захтјев Ђорђија Ђока Павићевића, од тадашњег директора Управе царина Владана Јоковића тражио да на челу Царинарнице Бар остане човјек близак том Баранину, јер му је, како је навео, био неопходан за посао кријумчарења цигарета.
Током саслушања у Специјалном државном тужилаштву (СДТ), Голубовић је објаснио да је с Јоковићем контактирао користећи раније колегијалне везе из Агенције за националну безбједност (АНБ), гдје су обојица радили годинама и да вјерује да је испоштован његов захтјев.
“Ђоко Павићевић га је питао може ли да утиче на распоред цариника, односно да ли може да заврши да тадашњи директор Царине Владо Јоковић остави за шефа Царинарнице Бар извјесног К. јер му је он требао, а како је он дуго знао Влада Јоковића, с обзиром да су били колеге у АНБ-у, то је позвао истог и питао га да К. остане за шефа Царинарнице Бар и мисли да је К. остао на том мјесту”, парафразирају тужиоци његову изјаву у оптужници.
Према наводима из тог акта, Голубовић је казао да је с Павићевићем неформално разговарао о начину изношења цигарета из Луке Бар, наводећи да му је овај том приликом рекао да има “неколико својих цариника”, које је и именовао.
Након тога, испричао је да је позвао Јоковића и пренио му тај захтјев, наводећи да мисли да је та особа остала на тој функцији.
“Зна да је К. био јако битан Ђоку Павићевићу, јер је, по његовом захтјеву, постављао царинике у Слободну зону, али не зна због чега му је био толико значајан, осим што је више пута помињао да му је радио услуге”, наводи се у документима тужилаштва.
Голубовић је додао и да се не сјећа када га је тачно Баранин питао за ту услугу: “Могуће након што је довео у везу Сандера Станаја с њим”, додаје се у документу. Станај је другооптужени у том процесу.
Истражитељима је говорио и о финансијским аспектима посла, наводећи да му је Павићевић рекао да се цигарете купују у Луци или увозе извана, да се у Луци врши пренос власништва и да се за куповину контејнера цигарета у Луци плаћа око 70 хиљада еура…
“Ђоко му је рекао и да извоз цигарета преко царинске линије кошта доста, јер мора да плати царинике, лучког радника, радника који ради претовар, радника на капији и своје раднике који послије пребацују робу из камиона у складишта и из складишта у камион”, додаје се у документу.
У исказу је детаљно описао и логистику транспорта – да су се на камионе након утовара стављале пломбе које су, како је навео, обезбјеђивали цариници блиски Павићевићу.
Камиони су, према његовим ријечима, остављани на булевару код барске катедрале, гдје би их преузимали Павићевићеви возачи, возили на утовар и враћали на исто мјесто.
Говорећи о цариницима који су, према тврдњама из оптужнице, радили за Павићевића, Голубовић је навео имена Иване Ковачевић и брачног пара Б., истичући да се супруга Б. противила незаконитом раду, али да је њен супруг, упркос томе, прихватио да учествује у кријумчарењу.
Тврдио је и да од Сандера Станаја никада није добио новац за послове изношења цигарета, већ да су се њихови контакти сводили на честа виђања у кругу компаније “Рокшпед”, због заједничког интересовања за возила.
Након хапшења Голубовића, Специјално државно тужилаштво и Специјално полицијско одјељење саопштили су да сумњају да је бивши оперативац АНБ-а био један од организатора криминалне организације која је, према тужилачким списима, од 2020. шверцом цигарета из Луке Бар и кроз мрежу логистике и курира незаконито пласирала дуванске производе на тржиште. Као други организатор означен је Сандер Станај из Тузи, повезан са “Рокшпедом”, који у вријеме акције није био доступан органима гоњења јер се налазио ван Црне Горе.
<
У међувремену, СДТ је подигао оптужницу против Голубовића и још 14 особа.
Голубовић је, пише у оптужници, изјавио да је имао крипту, односно телефон са Скај апликацијом…
“… Да је крипту користио кратко, исту му је донио Сандер Станај, на њој су већ била укуцана три кода и то једна ‘фудбалска лопта’, један ‘Кардинал’ и један ‘Папа’”…
Рекао је да му је Сандер казао да је у тој комуникацији био Кардинал…
“Не зна ко је одредио кодна имена, тј. да ли је своје име одредио он или је то за њега урадио Сандер, а углавном Сандер му је донио формиране телефоне и то два: рекао му је да је један за њега, а да други преда Ђоку и то је рекао, цитира: ‘Један дај Ђоку’, а трећи телефон је вјероватно остао код Сандера јер је на ова два која му је дао – један за њега, други за Ђока – укуцао ову своју ‘фудбалску лопту’ и то је било његово кодно име, претпоставља”, стоји у документу.
Додао је да Скај није користио дуго, свега три до четири мјесеца, да није вјешт у технологији и да је већину информација Павићевићу преносио путем обичних телефонских разговора.
(Вијести)