“Сваки дан сам са полицијом, јуче сам послала поруку инспектору и он ми је одговорио - ‘Чекамо’. Када сам питала до када више да чекамо, престао је да одговара. То њихово ‘чекамо’ слушамо од првог дана. Прво су чекали нешто из Србије, па однекуд друго, па опет чекају, а ми никаквог сазнања од државних органа немамо. Овакво стање је неподношљиво”, казала је Адисова мајка Мирсада
*******
Родитељи Баранина Адиса Спахића (33) кажу да готово мјесец и по не знају ништа о свом сину, па ни да ли је међу живима.
Они су казали да и даље знају само да је 14. октобра, око 11 сати, отишао из Бара да негдје одвезе шуру Дамира Хоџића, који је недавно промијенио име и презиме и од тада је Давид Беговић.
Полиција, тврде Спахићи, од 15. октобра када су пријавили нестанак сина, прича исто - да раде на случају.
“Сваки дан сам са полицијом, јуче сам послала поруку инспектору и он ми је одговорио - ‘Чекамо’. Када сам питала до када више да чекамо, престао је да одговара. То њихово ‘чекамо’ слушамо од првог дана. Прво су чекали нешто из Србије, па однекуд друго, па опет чекају, а ми никаквог сазнања од државних органа немамо. Овакво стање је неподношљиво”, казала је Адисова мајка Мирсада.
Тврди да полицајци неће да саслушају људе које им помену, као оне који би могли знати нешто о Адисовом нестанку.
“Дан прије него је Адис нестао, Дамира је отац преко Туђемила одвезао до Вирпазара и вратио се кроз Созину у Бар. Полиција је чекала данима да узме изјаву од њега. На нашу констатацију да је можда неки траг до Адиса у Вирпазару, јер знамо да је тамо виђен, полиција је одговорила да знају да Дамир тамо има друга и именовали га. Ипак, нису пошли тамо да саслушају људе који би им можда помогли”, рекла је она.
Спахићи кажу да надлежне у Управи полиције и осталим државним органима питају - да ли имају дјецу и како би се понашали да се њима нешто слично деси.
“Да ли би и они пролазили агонију коју ми пролазимо, без икаквих информација од оних који би требало да нам их дају. Адис није криминалац, никада није имао посла са криминалом. Ако се због незнања упустио у нешто, а у овом случају то је било само да одвезе шуру, значи ли то да треба да буде препуштен сам себи? Због свега до сада, ми сумњамо да они не раде ништа по питању Адисовог проналаска и питамо се да ли нам на тај начин сугеришу да сами организујемо потрагу, иако знамо да смо због мјера Националног координационог тијела ограничени. Сад, после мјесец и по, током којих полиција ћути, остаје нам само да пођемо испред барског Центра безбједности и тамо се убијемо, не бисмо ли завршили ову агонију”, казала је Мирсада Спахић.
Она је још једном замолила полицију, тужилаштво и све остале који могу помоћи - да предузму конкретне мјере у потрази Адисом.
“И кажу нам је ли жив или мртав и гдје се налази”.
Спахићи су питали полицију да ли су саслушали Хоџићевог друга који живу у Вирпазару, Хоџићеву дјевојку, али и читаву породицу.
“Или само саслушавају Адисове другове, који немају појма о томе гдје је он. Што се тиче полиције, понављам, све и да не могу да нађу гдје се на камерама губи Адисов траг, морају видјети његов аутомобил. Они ни то не знају, већ причају - виђен је у Спужу, Даниловграду, на Жабљаку... Рекли су нам да му је сигнал телефона посљедњи пут регистрован на Јунион бриџу, али да је наводно истовремено угашено и пет криптованих телефона. Након тога су питали да ли могу да дођу и прикаче нам неке уређаје којима ће пратити нашу комуникацију и нас. Рекли смо да може, јер ћемо пристати на све да нађу Адиса. Живог или мртвог, али да га нађу”, казала је она.
Тај Баранини нестао је 14. октобра, када је из свог фризерског салона изашао да “негдје одвезе Хоџића”.
Полиција није успјела да им уђе у траг, али наводно постоји снимак са надзорне камере који је забиљежио њих двојицу у истом аутомобилу. Наводно од тада нема ни Хоџића.
Хоџић је један од најближих сарадника недавно убијеног Баранина Алана Кожара.
Та криминална група годинама је уско сарађивала са земунским и шкаљарским криминалним кланом.