Породица Радована Марковића из Сутомора: Сумњамо да су у убиство нашег сина умијешани из полиције и АНБ-а

У Метеризима је, као што је познато, 3 априла ове године убијен Радован Марковић (29) из Сутомора, а у међувремену је подигнута оптужница за то убиство против Хариса Кочана (29) и држављанина БиХ Вање Бурде (32).

"Барском порталу" данас се обратила породица погинулог Марковића, реагујући на наводе које су недавно саопштили оптужени током контроле оптужнице.

У писму које нам је достављено породица Марковић категорички тврди да су Кочан и Бурда изнијели неистине. Како наглашавају, истину о убиству њиховог сина оптужени покушавају сакрити на начин што ће потписати споразум о признању кривице.

У обраћању које нам је послато, породица Марковић наводи следеће:

"Радован Марковић је наш син и брат. Иако више физички није међу нама ми који смо остали иза њега имамо један циљ а то је сазнаћемо ко је зашто и због чега лишио живота члана наше породице. Ако та истина треба да кошта живота још неког од чланова наше породице и на то смо као породица спремни. Свим средствима заштитићемо од блаћења, злих намјера подметања и неистина сјећање на нашег члана породице.

Због јавности а и оних који су учествовали у убиству нашег сина као и оних који су на слободи, а покушавају сакрити истину на начин што ће потписати споразум о признању кривице и на тај начин покушати сакрити истину објављујемо ово реаговање.

До сазнања да је Радован убијен сазнали смо из медијских извештаја а након тога од његових пријатеља и другова.

Дана 03.04-04.04.2024. год на број 068525888 са броја 069522971 моју породицу позвала је особа која се представила као Ален Муратовић, изјавила саучешће и у току разговора дало нам информацију да је препознао Д.Х. из Сутомора по ходу, трчању, гардероби са видео снимка објављеном у медијима да је он тај који је запалио ауто што је поновио више пута да би га он лично пријавио али није у могућности, а то су чули још три члана моје породице јер је било на спикерфону. Три члана моје породице пошло је у ЦБ Бар да би дали информацију коју смо добили, службено лице у дежурног служби не поштујући нашу бол, нису ни запримили информацију у вези нашег доласка него нам је исти рекао да ће нас неко контактирати наредних дана. Није нам узео ни име ни презиме, ни контакт телефон од нас троје присутних. Како је прошло 30 дана од убиства члана породице нико нас није обавестио нити позвао да пита из ЦБ Бар о нашим сазнањима које породица има о догађају већ су нас у сваком погледу изигнорисали и избјегавали сваки контакт. Моја породица је увјерена да МУП прикрива неког високопозиционираног свог припадника за убиство нашег брата и сина Радована.

Дана 07.05.2024. обратили смо се писмено министру унутрашњих послова  Данилу Шарановићу да нам МУП одговори за сазнања које има наша породица за лице Х.Д. као и да нам да одговор на десет постављених питања, за која смо сматрали да као породица убијеног имамо право:

1. Зашто као породица нисмо обавијештени да је наш брат и син трагично настрадао?

2. Зашто нико од чланова породице није позван на препознавање његовог тијела?

3. Зашто надлежни у ЦБ Бар нису жељели да узму информације од чланова породице пар сати након трагедије?

4. Да ли је дежурни службеник 03.04.2024. на дан 04.04.2024. направио службену забиљешку о доласку породице у намјери да добијене информације подјели са полицијом?

5. Да ли је тај службеник обавијестио начелника ЦБ Бар или начелника за крвне деликте ЦБ Бар?

6. У случају да јесте да ли је и шта предузето од стране надлежних служби?

7. Како породица до дана данашњег није добила никакав позив за давање изјаве о примљеној информацији да ли и кога крију надлежне службе полиције или АНБ тражимо одговор од вас?

8. Зашто дежурни службеник иако смо се представили а ако постоји видео запис о нашем доласку није узео ни име ни презиме било кога од нас троје, и зашто није направио службену забељешку?

9. Од вас такође захтјевамо да испитате овај случај, да ли је и ако јесте, ко је из врха полиције или из вашег окружења умијешан у убиство нашег брата и сина.

Одговор на постављена питања нијесмо никада добили од министра полиције али јесмо позив од његових службеника начелника ЦБ Подгорица, начелника криминалистичке полиције Башановић Зорана и начелника Јокић Горана и извјесног трећег службеника којем нисмо запамтили име и презиме, након којег разговора наше сумње су само продубљене. Дана 24.05.2024. приступили смо на њихов позив у ЦБ Подгорица у службене просторије гдје је осим чланова моје породице присуствовао и наш пуномоћник. На моје питање као оца, начелник ЦБ ПГ нам је предочио за лице Хариса Кочана да о њему нису имали никаква сазнања да припада нити да је у евиденцији преступника кривичних дјела, док за Вања Бурду изјављује да не зна што је он ту био и зашто се ту задесио, да је Харис Кочан ухапшен на магистрали и да је изјавио да га је довезао неки таксиста да ту тренира. Највише нас је као породицу интересовало шта су урадили са информацијом коју је добио министар Шарановић везано за лице Х.Д. из Сутомора да је умјешан у убиство нашег брата и сина.

Добили смо одговор да је извршен претрес, подижући са стола фасциклу говорећи нам цитирам „овдје нема зареза на ово је стављена тачка, ви немате шта да тражите за ово више“ што је поновио неколико пута што су могли чути сви присутни наведени. Рећи оцу да нема шта да тражи више и да сазна зашто је његово дијете убијено сами закључите, ријечи су сувишне. Након ових ријечи породици је било јасно да је неко из службе умијешан у убиство мог сина а ријечи које су нам упућене схватили смо као речи пријетње. Након тога иста особа нам упућује ријечи цитирам „уколико проговори Харис Кочан у овом дјелу биће најмање ухапшено и 20 људи“ што су чули и сви присутни претходно поменути. А ако данас не говорим истину спреман сам за сваку врсту казне.

Наша сумња постоји да начелник ЦБ ПГ Јокић Горан и његов помоћник Башановић Зорам располажу информацијама планираног убиства нашег брата и сина да некога прикривају у свом овом случају што би и сами требали да буду позвани од надлежних служби да дају исказ за ово убиство.

Дана 03.04.2024. након убиства мог сина Радована након пар сати помоћник директора управе полиције Шћепановић Лазар даје медијске информације како је мој син организатор организоване криминалне групе да је након 4/5 дана био у сачекуши у напуштеним објекту и шумарку у мјесту поред Цетиња. Да ови наводи нијесу тачни може и потврдити његов брат Милован и адвокат Љешковић Срђан као и судија Вишег суда у Подгорици Иван Перовић јер су 01.04.2024. имали рочиште у Вишем суду на којем је био присутан и Радован. Постоји и видео надзор у Вишем суду па је то било лако провјерити да је то неког интересовало а не износити тако храбро и самоувјерене информације које нијесу тачне.

Даље наводи у свој медијском појављивању да је Радован требао извршити ликвидацију лица из супротстављање криминалне групе, да је возило мини купер које запаљено његово власништво, да је он набавио оружје за ликвидацију (пушке,аутоматско орузје). Све горе наведено је нетачно па сада нека јавно одговори одакле њему унапријед те информације а ако је све то знао као високо позиционирани службеник МУП зашто није предузео мјере и радње да спријечи овај трагични догађај као и покушај ликвидације како наводи чалнова супростављене крининалне групе.

На основу предњег наведеног породица сматра да су горе споменути службеници МУП требали појавити као главни свједоци у овом поступку и дати сазнања зашто нијесу спријечили убиство и покушај убиства ако су то знали или су не спречавајући ишли на руку неком од својих колега или надређених не спречавајући догађаје за које су знали да ће се или да се могу десити. Овај службеник Мупа навео је у свом медијском обраћању да је мој син дио криминалне групе,,Шкаљарског клана,, не наводећи од када се води у ту криминалну организацију од када је БИЛ лице, а породица је у сазнању сазнању да се Радован није ни водио у службама безбједности као безбједносно интересантно лице. Шта, кога, због чега, коме изјаве полицијских службеника треба да помогну или скрену истрагу Радована породица ће сазнати. Са овом медијском тарапаном поштену и часну породицу Марковић покушао је да понизи, јер сам као и ја као частан и поштен полицајац после 40 година у тој истој служби отишао у пензију. Зашто је на овакав некоректан, непрофесионалан начин покушао оклеветати мога сина, можда зато да би да би прикрио и заштитио појединце из службе безбједности који су имали учешћа у убиству мог сина. Напомињемо у свим медијским објавама од стране Шћепановића изнешено је да је Радован убијен аутоматским оружјем (пушком) а породица има извјештај од дана 04.04.2024. обдуцента Немање Радојевића приликом преузимања мог смртно страдалог сина дао да је преминуо од последица насиља пуцања из пиштоља.

Наш пуномоћник Љешковић Срђан нас је обавијестио да је тражио списе предмета за оштећену породицу од Вишег државног тужилаштва, што је штуро достављено јер му је речено да је спис прослијеђен суду на даљу одлуку. Након дописа Вишем суду нашег пуномоћника обавијестио нас је да копију списа можемо добити као и он тек када суд потврди оптужницу и када се буде знало ко ће бити судија у предмету.

Од дијела списа без оптужнице које нам је доставило тузилаштво преко пуномоћника сазнали смо из изјава полицајаца да су им се на лицу мјеста први обратили Игор Машановић и Вујачић Вукан, да су снимили лице како пали ауто и бјежи преко магистрале да су му пребацили снимак преко whatssapp апликације, да им се након тога према магистрали приближило лице представио се као Харис Кочан рекавши да је једно лице повријеђено да је у шумарку наспрам цркве да је он након тога са колегама пошао код повријеђеног лица а да су остале колеге се упутиле у потрагу за неким њима непознатим лицем за које су им пренијели Вујачић и Машановић да је побјегло улицом поред гробља.

Доласком код повријеђеног полицајац Шћекић изјавио да је лице било свјесно и комуникативно да је видио да има повреде да је све то занемаримо и тешко повријеђеног Радована исцрпљивао питањима умјесто да му пружи помоћ и што хитније превезе до болнице да му се пружи помоћ. Да је тако поступљено мој син би данас био жив.Такође и инспектор Гогић у изјави је навела да није прилазила повређеном што је била дужна,а није изгледа схватила кривичну одговорност не пружајући помоћ тешко повређеном лицу.

Дана 17.05.2024. године отишао сам да видим мјесто гдје ми је дијете убијено, са својим комишијом сам пошао у мјесто Метеризи, сједио и обавио разговор са власником кафане Вујановић Војом који ми је испричао да је дана 03.04.2024. у 15:00 часова затворио свој угоститељски објекат што ради скоро свакодневно јер нема посла, а у близини има и своју породичну кућу па је тог дана после 18 сати примијетио дим и помислио да му неко није запалио угоститељски објекат и након 7 до10 минута приласком објекту примијетио да у непосредној близини гори ауто а надомак кафане примијетио је већи број полицијских службеника и инспектора у цивилу. Исти нам је више пута поновио у разговору да његова кафана није радила у то вреијме а да је чуо причу да су у свом том дешавању приликом испаљења метака били присутни службеници полиције, што значи да нијесу истинити наводи убица мог сина да су у кафану затражили помоћ и да је била отворена.

Напомињемо да је породица у сазнању да је приликом убиства мог сина био лишен слободе један од службеника полиције, а зашто се то крије то је питање за оне што се оглашавају и говоре неистине као и за тужилаштво зашто им то није речено и зашто то лице није саслушано пред ВДТ.

Дана 30.10.2024. наша породична кућа која се налази у насељу Дјурицине Воде у Сутомору обијена је, и то прозор од собе коју је користио наш Радован а из читаве куће само је отуђен његов мобилни телефон марке ајфон модел 13 или 14 про, док у осталим просторијама ништа од вриједних ствари није отуђено сем у тој соби извршена преметачина а у друге двије собе поломљени венецијанери док видно постављен новац на комоди није отуђен као и остале драгоцјености. Како смо и рекли полицији да као породица сумњамо да је т провалу и прематичину извршио из службе безбједности или Хусовић Дамир из Бара за којег сумњамо да има нешто са овим дјелом а то нешто смо рекли полицији која ништа по том питању није предузела. Са свим овим је упозната управа полиције и ЦБ Бар као и сам министар јер они који су разговарали са нама и рекли рекли су да ће до ријечи пренијети наша сазнања министру. А јесу ли пренијели одговор на то даће Вам сам министар полиције.

Да ли захтјев одбране да се иде на споразумо признању кривице има везе са службама безбједности породица је сигурна да има. Само се надамо да ће бар тужилаштво бити независно и неће пористати на ту игру, јер породица ће сада јавно кажем шта год држава урадила ми ћемо истину сазнати па макар ме то коштало живота" - навео је у име породице Веселин Марковић, отац погинулог Радована.