Барани дочекали дан који су сањали деценијама: ФК Морнар је побједник Купа Црне Горе

Фудбалери Морнара исписали су најсјајнију страницу у историји клуба и града Бара – пехар Купа Црне Горе први пут стигао је на Тополицу! У великом финалу под Горицом, Барани су савладали Дечић резултатом 1:0, а херој вечери био је Стефан Денковић, чији је спектакуларан погодак донио Морнару историјски трофеј.

Сезона Морнара била је све само не обична. Тим који је током читавог прољећног дијела шампионата играо најљепши и најнападачкији фудбал у Црној Гори, који је везао серије побједа и вратио публику на трибине, као да је био предодређен да на крају подигне пехар. Иако су Барани у шампионској трци остали корак иза Сутјеске, карактер побједника показали су онда када је било најважније – у борби за трофеј.

Од првог судијског звиждука Морнар је дјеловао сигурније, опасније и конкретније. Већ у првом полувремену екипа са Тополице створила је неколико озбиљних прилика, али је голман Дечића Данило Радошевић успијевао да сачува своју мрежу. Мартиновић је запријетио након корнера, Зорић шутирао са дистанце, док су Денковић и Секулић били надомак вођства.

Дечић је почетком другог полувремена покушао да преузме иницијативу и створио неколико опасних прилика преко Павличевића и Стриковића, али је онда услиједио тренутак који ће заувијек остати уписан у историји барског фудбала.

Играо се 67. минут када је Стефан Денковић прихватио лопту на тридесетак метара од гола. Одбрана Дечића оклијевала је да изађе у блок, а онда је услиједио пројектил – силовит и прецизан ударац који је завршио у мрежи немоћног Радошевића. Био је то погодак достојан великих европских финала и тренутак који је донио бесмртност генерацији Морнара.

До краја меча Барани су могли и убједљивије да славе. Радошевић је у више наврата спријечио нове поготке, бранећи ударце Вукчевића, Мартиновића и Шкријеља, али спаса за Дечић није било. Након пет минута судијске надокнаде услиједио је звиждук који је означио почетак великог славља – Морнар је постао освајач Купа Црне Горе.

Посебан емотиван тренутак обиљежио је и излазак искусног Драшка Божовића, који је у овом финалу одиграо посљедње минуте своје богате каријере и заслужено испраћен овацијама са трибина.

Дефинитивно, во није био само тријумф у једној утакмици. Ово је, сагласни су многи у Бару,  награда за сезону из снова, за храброст, заједништво и фудбал који је Бар поново учинио градом поноса и еуфорије. Морнар је дочекао свој историјски тренутак – и дочекао га на величанствен начин.