Пут кроз туђе двориште: Како је барски суд дозволио пролаз до "дивљег" хотела?

АУТОР: Жељко Шћепановић

У Чању се већ мјесецима води један од најконтроверзнијих имовинско-правних спорова на црногорском приморју, у којем се на једној страни налазе бизнисмен Младен Милашевић, заједно са Марком Зецом, Бранком Станишићем и Васом Станишићем, док је на другој страни породица Радоњић, која више од 25 година користи парцелу на којој је недавно уклоњена њихова приватна ограда.

Управо та парцела, иако никада није била дио било каквог јавног пута нити постоји у катастру као простор са уписаним правом пролаза, постала је кључна тачка захтјева тужилаца – предвођених Милашевићем – који тврде да имају право пролаза.

У јавности се већ дуго поставља питање зашто је баш парцела породице Радоњић постала кључна за пролаз до хотела „Apart house Family“ које је изградио Милашевић. Остали тужиоци имају насљеђену имовину која се не граничи са Радоњићима и нису били заинтересовани за пролаз све док нису изграђени апартмани, те су, како се наводи, охрабрени Милашевићем поднијели заједничку тужбу, иако званично већ постоје два њихова приступна пута. 

Случај је изазвао реакције широм Црне Горе, не само због покушаја да се омогући пролаз кроз приватно двориште породичне куће, већ и због бројних питања о пословању Младена Милашевића – човјека који је каријеру започео препродајом рибе, а данас је власник два хотела у Чању, пословних простора у Бару, великих земљишта на више локација и више објеката у Валданосу и Кручама. 

Према доступној документацији, дио тих објеката нема важеће грађевинске ни употребне дозволе, али ипак несметано ради годинама. Цјелокупна ова имовина, наводно, није насљедна, већ је стечена у периоду када је Милашевић био активан у пословима препродаје рибе.

Управо због тога редакција је у више наврата постављала питања Младену Милашевићу, укључујући питања о легалности изградње његових хотела, изворима финансирања вишеспратних објеката, пореској уредности и прикључцима на комуналну инфраструктуру. Посебна пажња указана је на информацију да је један од хотела изграђен без грађевинске дозволе, као и питање како је могуће да такав објекат функционише као туристички капацитет без употребне дозволе. 

У питањима инвеститору Милашевићу истакнуто је да је до његових хотела, током саме изградње, грађевински материјал допреман постојећим путевима које већ посједује, али да се тек када је туризмски промет порастао појавила потреба да се обезбиједи краћи пролаз – управо преко приватне парцеле Радоњића, која се налази на око 150 метара од плаже, док су инвеститорови путеви дужи за само 50 метара. 

При томе, сва три тужиоца већ имају асфалтиран пут који представља једини законом признати приступ њиховим објектима, што значи да ти тужиоци не могу добити право служности пролаза преко туђе приватне парцеле, јер се право служности не може заснивати када постоји адекватан сопствени приступ. 

Милашевић је на све ове наводе одговорио кратким дописом у којем је негирао све осим чињенице да је сувласник дијела земљишта, позивајући се на апсолутност права својине, док је остале наводе – укључујући оне о поријеклу имовине, легалности објеката и пословању, као и на тврдње о фалсификованим потписима грађана на петицији коју је поднио суду – оцијенио као „бесмислице“ и на њих није доставио конкретан одговор.

У оквиру истраживања редакција је упутила питања и судији Вери Фемић, која је донела рјешење о привременој мјери којом се налази уклањање ограде са приватне парцеле и омогућава пролаз инвеститору. Судији је постављено питање на основу којих конкретних доказа је закључено да постоји хитност и опасност од ненадокнадиве штете, с обзиром на то да тужиоци имају два своја приступна пута, као и зашто није проведено вјештачење нити провјерено постојање или одсуство права службености у катастру.

Редакција је исто тако питала зашто у поступку није узет у обзир налаз Комуналне полиције из августа 2021. године, којим је утврђено да предметни пролаз никада није био јавни пут, те како је могуће да се одлука доноси без правоснажне пресуде.

Судија Фемић је у кратком одговору навела да, позивајући се на Етички кодекс судија, не може давати информације о предмету који је у току, али да су све одлуке донијете „непристрано и на основу спроведених доказа“. На накнадна појашњења која су јој достављена – није одговорила. 

Питања су упућена и предсједници Основног суда у Бару, Тамари Спасојевић, у вези са надзором над предметима у којима привремена мјера практично одлучује о суштини спора, као и да ли су провјеравани наводи о притисцима, петицијама и потенцијално фалсификованим потписима грађана. Она је навела да је извршила увид у списе предмета и утврдила да судија Фемић поступа „благовремено, уредно и законито“, али није дала додатне одговоре о унутрашњим контролама и критеријумима хитности. 

Ипак, остаје питање како је могуће да се привременом мјером уклони ограда са дворишта чији су сувласници управо Радоњићи, док ниједан од тужилаца нема уписано право служности пролаза нити доказ да предметни простор икада био јавни пут. Уз то, Комунална полиција је 2021. године утврдила да пут кроз парцелу Радоњића није јавни пут, али тај налаз није био одлучујући у судском поступку.

У јавности се све чешће поставља питање да ли је експанзивно пословно ширење Младена Милашевића– од препродаје рибе до развоја великих туристичких и некретнинских објеката – могло утицати на локалне институције и правосуђе. Неки грађани су спремни да свој исказ о наводном фалсификовању потписа овјере код нотара и предају суду, с обзиром да потписници петиције живе ван Црне Горе, што додатно доводи у питање легитимност поступка који је спроведен у корист тужилаца.

Упркос вишеструким обраћањима и достављеној документацији, многа питања и даље остају без одговора, нарочито она која се односе на легалност инвеститорових објеката, однос између његове пословне активности и стечене имовине, као и на околности под којима је донета привремена мјера која директно дира у приватно власништво.

(Извор: www.republika.rs )