Случај Спичановић-Мијајловић раскринкава приватну мафијашку државу

У вријеме дугогодишње владавине режима Демократске партије социјалиста Мила Ђукановића, институције државе Црне Горе биле су дубоко упрегнуте у партијске и личне интересе. Полиција, службе безбједности и медијске структуре функционисале су као инструменти контроле, а не као заштитници закона и грађана. Управо то се, према наводима Специјалног државног тужилаштва (СДТ), најпластичније види у случају бизнисмена Александра–Аца Мијaјловића и бившег високог полицијског и обавјештајног службеника Драга Спичановића.

Овај случај, који потреса јавност, представља слику система у којем су се злоупотребљавали ресурси државе – од полицијских база података до медија – ради заштите приватних интереса, ухођења грађана, па чак и личних хира. Ради се, како истичу аналитичари, о још једном доказу да је Црна Гора у вријеме ДПС-а функционисала као приватна држава партијске елите и блиских бизнисмена.

Блокада имовине и сумње на злоупотребу положаја
Према наводима портала Адриа, Специјално државно тужилаштво је 9. октобра ове године блокирало имовину бившем шефу контраобавјештајне службе Агенције за националну безбједност (АНБ) и функционеру Управе полиције, Драгу Спичановићу.

„Привремена мјера – забрана располагања, коришћења и отуђења непокретности 9. октобра је уписана на Спичановићев двособни стан од 86 квадрата у Бару. Наредбу је, дан раније, издало Специјално државно тужилаштво“, наводи Адриа, позивајући се на лист непокретности.

Осим тог, Спичановић, према подацима Управе за некретнине, није званични власник ниједног другог стана у Црној Гори. За разлику од њега, његов наводни надређени у криминалној организацији, бизнисмен Александар Мијaјловић, нема под својим именом евидентирану имовину у катастру, па му непокретности нијесу блокиране.

СДТ сумња да је Спичановић, злоупотребом службеног положаја, Мијaјловићу омогућавао приступ осјетљивим подацима Управе полиције и АНБ-а, укључујући и тајне информације. Према тужилачким списима, имао је задатак да прикупља и доставља податке о протестним скуповима (литијама), лицима саслушаваним у СДТ-у, као и да прослеђује информације добијене из унутрашњих евиденција МУП-а и АНБ-а.

Такође се сумња да је преносио податке добијене са Одбора за безбједност Скупштине Црне Горе, укључујући и материјале из такозване „глуве собе“, као и да је по налогу организатора обављао друге радње.

Одлуком судије за истрагу, и Мијaјловић и Спичановић се од 5. октобра налазе у спушком притвору, док су неки њихови сарадници у кућном притвору.

СДТ их, поред чланства у наводној криминалној организацији која је, како се сумња, дјеловала од 2018. до фебруара 2024. године, терети за злоупотребу службеног положаја, одавање тајних података и утицај на изборни процес. У документима се наводи да је организација имала утицај на политичку и извршну власт, медије и привреду.

Злоупотреба полицијских база ради праћења жена
Према документацији СДТ-а у коју је увидио РТЦГ, у истрази се посебно наводи и низ случајева у којима су, како се сумња, Мијaјловић и Спичановић злоупотребљавали полицијске базе података ради прибављања личних информација о женама које су биле предмет Мијaјловићевог интересовања.

Према наводима из истраге, у више наврата 2021. године Мијaјловић је путем апликације „WhatsApp“ од Спичановића тражио да му провјери власништво одређених возила, како би сазнао идентитет жена које су их користиле. СДТ наводи да је Спичановић, користећи налоге других полицијских службеника, приступао бази података „Грађанска стања“, у којој се налазе лични подаци грађана Црне Горе.

Истражитељи тврде да су ове радње документоване препискама и извјештајима Специјалног полицијског одјељења. У појединим комуникацијама, како се наводи, садржани су коментари који указују на недолично и неморално понашање, што додатно осликава злоупотребу службеног положаја и моралну изопаченост система који је такве појаве толерисао.

Према документима СДТ-а, у комуникацијама се помињу и други актери, укључујући бившег министра одбране и функционера ДПС-а Предрага Бошковића, који се, према наведеним порукама, укључивао у разговоре са Мијaјловићем. И у овом случају, тужилаштво истиче да се радило о приватним дописивањима која се користе као доказ у оквиру истраге.

Контрола медија и политички утицај
Према извјештају РТЦГ, Специјално државно тужилаштво наводи да је Мијaјловић, у периоду од 2018. до 2024. године, директно утицао на уређивачку политику више медија у Црној Гори – међу којима се помињу „Стандард“, „Побједа“, „ЦДМ“, „Портал Аналитика“, „Антена М“, „Мпортал“ и „ЕТВ“. Према истим наводима, појединим медијима је давао конкретна упутства како треба да изгледају текстови.

Ако се ови наводи потврде у судском поступку, биће то још једна потврда да је медијска сцена у периоду ДПС режима била под контролом политичко-бизнис структура, а не јавног интереса.

Симбол приватне државе
Случај Мијaјловић–Спичановић постаје више од криминалне истраге – он је симбол епохе у којој је државна служба постала средство личних интереса и контроле друштва. Ако су се, како наводи СДТ, злоупотребљавале полицијске базе, тајне информације и медији ради приватних циљева, онда је то најјаснији доказ колико је дубоко био поткопан систем институција.

Црна Гора данас, у пост-ДПС периоду, мора не само судски, већ и морално да расчисти са таквим насљеђем – да институције врати грађанима, а државу закону, а не онима који су је годинама користили као приватни посјед.