Све је труло у систему безбједности: ДПС "кадрови" ведре и облаче
Директорат за обавјештајно – безједносне послове Министарства одбране Црне Горе умјесто да се бави прикупљањем и размјеном обавјештајних података, који се тичу искључиво војних ствари, предузима мјере и активности на заштити и јачању система одбране земље, овај дио безбједносног система служи као испостава за намјештање подобних кадрова, ДПС активиста и чланова њихових породица а у последње вријеме и као азил за проблематичне кадрове бившег режима при чему су у дужем временском периоду чињене бројне злоупотребе и тешка кривична дјела, пише портал ИН4С.
Овај медиј је дошао до нових сазнања о стању у Директорату и непочинствима која су они чинили у претходном периоду.
Бројне злоупотребе службеног положаја и криминална дјелатност чији су носиоци били челници Директората и Министарства одбране и не заслужују, констатује ИН4С, толику пажњу па их, веле због тога и не помињу појединачно. Утолико прије јер се не ради о издвојеним случајевима већ о једном стању у коме се налазио и још увијек налази овај државни систем за које постоји само једно рјешење, а то је, како пише портал, гашење Директората као таквог и формирање нове службе.
Грађани и грађанке Црне Горе нису ни свјесни чиме се све та одметнута групација бавила. Осим што служи за ухљебљење кадрова ДПС и чланова породица њихове врхушке чему погодује непосредан пријем у службу без конкурса, кадрови Директората се често распоређују у друге саставе и покривају вазне дужности у систему одбране и Војсци Црне Горе и тако на прикривен начин комплетан кадровски потенцијал регрутују из редова ДПС-а. И то се ради од оснивања Директората.
И што је најважније, а дјелује запрепашћујуће, дјелови Директората су ангажовани за неке прљаве послове за које су сви у Црној Гори били убијеђени да припадају прошлости. Нажалост, таква пракса по свему судећи и даље постоји а била је најинтензивнија у времену када је дужност шефа Директората обављао Миљан Перовић, а министра одбране Предраг Бошковић.
У то вријеме је, како пише ИН4С, по налогу Миљана Перовића, унутар Директората, постојала одабрана група за формирање и дјеловање „црних тројки“ које су имале задатак да физички нападају грађане, опозиционе активисте и наводно обављају специјалне задатке у интересу државе, како им је Перовић објашњавао. То је била мања група од 5- 6 припадника формирана по угледу на „црне тројке“ које су раније постојале и биле у функцији учвршћивања мафиократске власти Мила Ђукановића по рецептима латиноамеричких режима, што је резилтирало стварањем овакве државе Црне Горе.
Ове црне тројке из Министарства одбране су посебно дјеловале уочи парламентарних избора 2020. године, али и касније.
Према ријчима извора ИН4С-а, њихов састав је познат, а шеф групе је био службеник Директората који је био у обезбјеђењу Предрага Бошковића. Дошао је из састава Војне полиције, затим „позната“ браћа из Мојковца, па један са каратеристично честим презименом из Зете, те један чији је надимак Чомби или Чобан, на дужности возача и тако даље…
Надаље, ИН4С наводио да су припадници ових "специјалних јединица" Перовића и Бошковића, поред осталих, пребили и једног активисту Демократа на Конику, о чему су и медији извјештавали. Такође се вјерује да стоје иза пребијања у Никшићу, такође кадра Демократа, а имали су план да пребију и извјесног подофицира који се замјерио ДПС-у, али се у задњем моменту из неких разлога одустало.
Према извору ИН4С-а, Миљану Перовићу је посебно био интересантан дугогодишњи полицијски челник и професор Војо Лаковић па је, како сазнаје тај портал, испољавао интересовање за њега одмах након пораза ДПС из, за сада, непознатих разлога.
Ти црнотројкаши су били посебно одабрани, лојајни, добро стимулисани, неко је добио станове а неко новац, неко награђен на неки други начин, а посебно су били опремани и одјевени. Како наводи извор, Миљан Перовић је наредио да они не носе војне униформе, већ посебне (и то црне, без ознака) тако да су неодљиво подсјећали на припаднике познатих фаланги из неких прошлих времена.
Послије пораза ДПС на изборима 2020. и доласка Оливере Ињац за министарку одбране, те постављења Тодора Горановића за шефа Директората, овај састав се прикрио и повукао, не експонирајући се ни у ком погледу. Горановић је био изолован у потпуности, а кампања против њега и министарке Ињац је вођена у многим медијима наклоњених Милу Ђукановићу и његовом режиму.
Према ријечима истог извора, доласком Јанка Лаковића на челну позицију Директората, све је враћено на најцрње вријеме ДПС-а, а отпочео је и пријем нових кадрова те партије, тако да се данас тамо могу наћи синови и кћери бројних Ђукановићевих функционера и полицијских и АНБ главешина, од синова директора разних ДПС фирми па до сина Душка Марковића и многих других.
Све је то рађено уз подршку тадашњег министра Рашка Коњевића и два службеника АНБ-а који су дошли да пружају помоћ Лаковићу у стручном погледу.
Мало је познато да је Јанко Лаковић кум Рашка Коњевића, да је Лаковић порпилично имућан и повезан са неким познатим бизнисменима, а имао је, како се сазнаје, и аранжман са бизнисменима који су градили познату „ничију кућу“ на Горици.
Наведена сазнања говоре о тужном стању у систему одбране Црне Горе и општем стању у држави које је директна последица чињенице да нико до сада није имао снаге да предузме мјере према онима који су још прије 30 година увели праксу обрачуна и примјене насиља кроз дјеловање "црних тројки" које представљају пројекат мафијашког режима, а ту прљавштину реализовала је Седма управа СДБ и специјална полиција.
И ево видимо да исти људи то чине и данас. Перовић је одавно познат по дјеловању „црних тројки“. Он је бивше војно лице, истакао се, како тврди извор ИН4С-а, у појединим нападима на нека лица, као на примјер у случају напада на пуковника Радована Алексића у Никшићу 1999. године, гдје је имао улогу једног од организатора тог атака, а бивши полицајац Брајушко Брајушковић је чак и свједочио да Перовић може бити и лице које је тада пуцало на Алексића.
Занимљиво је да тужиоци и полиција нијесу реаговали на та свједочења, као и на свједочење Алексића који је пред Основним судом оптужио блиског сарадника Мила Ђукановића за подметање случаја напада на Предрага Шуковића, те да је то подметање, између осталог, имало за циљ да се Милов сарадник истовремено обрачуна са Шуковићем због сукоба са њим и уједно елиминише Алексића као неугодног свједока дјеловања црних тројки.
Поставља се питање шта још треба надлежним органима да би реаговали?
Зашто се не процесуира Миљан Перовић?
У прилог томе говори чињеница да је, по ономе што се зна, он убијеђен да тако треба радити и да су то исправна поступања у интересу државе и њених институција. Он се, како незванично сазнајемо, након акције "Орлов лет", хвалисао да је „све шакама“ тукао људе и жене из Малесије. И на крају, зашто не рећи – ово се све дешава у једној НАТО војној служби и држави која се хвали тим достигнућем, пише ИН4С.
