За пребијање новинара Младена Стојовића нико неће одговарати
Напад и тешко пребијање новинара из Бара Младена Стојовића 23.маја 2008. више ни формално није под пажњом тужилаштва и полиције, јер је основни тужилац у Бару Миленко Магделинић прогласио застару кривичног гоњења и затворио предмет.
“Дана 24.05.2018. донијето је рјешење о одбачају кривичне пријаве против НН извршиоца јер је наступила апсолутна застарјелост кривичног гоњења...” наводи се у одговору Магделинића “Вијестима”.
"Батине ме нису бољеле, бољело ме више све оно што се касније дешавало”, рекао је јуче “Вијестима” Младен Стојовић.
Он је иронично казао да се “радује застари”, јер је свих претходних година након онога што му се десило и недостатка воље да се то заиста истражи, одлучио да ћути.
“Трпио сам разне притиске све ово вријеме, у различитим областима, јер сам био жртва. Све сам морао да прећутим да се не играм са тим.
Моја је била лична процјена да ћутим и чекам да све прође,” рекао је Стојовић.
Њега су у касним вечерњим сатима прије 10 година нападачи претукли у родитељском стану у Бару.
Док је сједио за компјутером, нападачи су ушли у стан и ударали га по глави.
Судски вјештак др Драгана Чукић је у налазу Вишем државном тужилаштву у Подгорици, како пише у изјештају Комисије за истраге напада на новинаре, 30.06.2012. констатовала “да се код Младена Стојовића ради о тешкој тјелесној повреди (прелом кљунастог наставка доње вилице, прелом тубера горње вилице, потрес мозга)”.
"Др Чукић је закључила да су "повреде у предјелу главе настале вишекратним дјеловањем тупине механичког оруђа, гдје спада песница, ‘бокс’, стопало и друга тупа средства".
Она је искључила "механизам вишекратног падања" као могући разлог повређивања у предјелу главе”, наводи се у документу.
Стојовић је јуче “изворима који су пласирали информацију да је болестан од епилепсије” поручио да то није био прије напада, али ни послије.
До застаре, извиђај напада на њега није одмакао од почетка и водио се против НН лица.
"Стојовић је полицајцима након напада рекао „да би једини мотив напада на њега могао бити његово учешће у емисији ‘Инсајдер’ која се емитовала на телевизији Б92 у којој је он учестовао и том приликом говорио о сумњивим пословима у фудбалу Србије и Црне Горе, којом приликом је између осталих говорио и о Браниславу Брану Мићуновићу и Радојици Божовићу“, наводи Комисија у извјештају из јануара ове године.
Мићуновић и Божовић саслушани су десет година касније, два мјесеца прије него је проглашена застара.
Мићуновић је полицији изјаву дао 15. марта а Божовић 2. априла ове године, саопштио је барски основни тужилац “Вијестима”.
Они су, како је пренио ОДТ Миленко Магделинић, рекли да немају ништа са нападом и да новинара не познају.
Истрагом напада најприје је руководио основни тужилац у Бару Зоран Радовић, који је сада предсједник Основног суда у Подгорици.
Њега је наслиједио Миленко Магделинић.
Четири година прије напада на Младена Стојовића, 27.маја 2004. убијен је главни уредник листа “Дан” Душко Јовановић, за шта је осуђен јединоДамир Мандић а налогодаци и директни извршиоци ни до данас нијесу нађени.
Након убиства Јовановића, 2007. испред куће у Беранама претучен је новинар Туфик Софтић, а затим је услиједила серија напада на новинаре, међу којима је и рањавање Оливере Лакић 9. маја ове године.
Пристао сам да ћутим, нисам могао да одем из Црне Горе
"Међу безброј непријатних случајева након овог напада, био је и долазак тројице припадника Интервентне јединице у мој стан.
То је било прије пет година, када је први пут била проглашена застара истраге.
На вратима стана појавили су се припадници Интервентне, 15 минута прије него што је требало да будем у станици полиције где сам позван, уз пријетњу да ћу бити приведен ако се не одазовем позиву.
Инспектора, коме сам дао изјаву, међутим, чекао сам пола сата, па сам стекао утисак да ме нису очекивали. А такав утисак имао сам свих 10 година - да од мене очекују да ћутим. И ја сам пристао на њихова правила, јер нисам хтео да одем из Црне Горе из приватних разлога", рекао је Младен Стојовић.
(Вијести)
