Власник робне куће „Џемо“ у Бару Џемал Бабачић неће ићи на издржавање трогодишње затворске казне, на коју је, због утаје милион евра пореза, осуђен пресудама Вишег суда и Апелационог суда, јер је Врховни суд утврдио да је у његовом случају дошло до апсолутне застарјелости извршења казне.
Бабачићу се судило по оптужници да је кривично дјело извршио од јануара 2004. до јуна 2008 године. Осим затворске казне, пресудом коју је 2013. године изрекла судија Валентина Павличић, Бабачић је и новчано кажњен, уз обавезу да плати пет хиљада еура, јер је избјегао да плати порез на додатну вриједност и порез на добит привредног друштва.
Истом пресудом одбијена је оптужба да је починио кривично дјело лажни биланс у продуженом трајању, као и оптужба против Милана Перића, да је починио кривично дјело злоупотреба положаја у привредном пословању у помагању, јер је специјални тужилац Мира Самарџић одустала од кривичног гоњења.
У пресуди се наводи да је Бабачић, као оснивач и извршни директор фирме „Џемо“, оштетио буџет Црне Горе тако што је избјегавао да плати порез на додатну вриједност и порез на добит привредног друштва у износу већем од милион евра.
Према наводима из оптужнице, Бабачић је у периоду од јануара 2004. до јуна 2008. године, прикрио податке о приходу како би избјегао да плати порез. У пословним књигама није приказао сав приход, у укупном износу од 6.144,778 евра, већ је то евидентирао у рачунарима своје фирме, чиме је избјегао да плати ПДВ у укупном износу од 891.861 евра и порез на добит од 126.993 евра.
Судија Павличић је у образложењу пресуде казала да је документација која се налази у списима предмета неспорна и валидна. Она је критиковала полицију и пореске органе у Бару, као и Основно тужилаштво у том граду, због спорог рјешавања тог предмета.
"Мора се рећи да до овог судског поступка у 2013. години не би ни дошло да је полиција у Бару радила свој посао, као и пореска служба, и то све од 2004. па до 2013. Они нијесу радили како је закон то налагао, зато сте радили како сте радили. Увели сте двојно књиговодство у фирми да бисте контролисали оно што сте дужни да дајете држави и оно што сте стварно остваривали као промет. Основни суд и тужилац у Бару су пропустили да отворе поступак. Из роковника и рачунара који су заплијењени из фирме оптуженог види се шта је било задужење робом и шта је продато. Суд је цијенио доказе и нема дилему да роковници представљају исправу. Новца који је полиција у Бару одузела од Бабачића у предмету нема, није долазио у Виши суд у Подгорици" – навела је судија Павличић у образложењу пресуде.
Судије повриједиле закон
Након правоснажног рјешења Основног суда у Бару и рјешења Вишег суда у Подгорици, Врховно државно тужилаштво подигло је захтјев за заштиту законитости због повреде Кривичног законика и Законика о кривичном поступку и предложио да Врховни суд уважи захтјев за заштиту законитости, укине побијана рјешења и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање.
Судије Врховног суда су у новембру ове године, поступајући по том захтјеву за заштиту законитости, донијеле пресуду у којој се наводи да није дозвољено извршење казне затвора у трајању од три године изречене окривљеном Бабачићу правоснажном пресудом Вишег суда у Подгорици од 17.12.2013. године због наступања апсолутне застарјелости извршења.
"Основано се захтјевом за заштиту законитости указује да су нижестепени судови у оспораваним рјешењима примијенили закон који се не може примијенити и тиме на штету окривљеног повриједили Кривични законик" – наводи се у рјешењу.