БИСЕРИ ИЗ БАРКЕ: Слобода кретања по цијени од 3,99€
ПИШЕ: Томислав Т. Велички
Нећу да се хвалим, али сам јуче са удицом уловио три ствари: једну циполицу, капу вјетра и вијест која је заударала горе него канта за сарделе у августу. Робна кућа „Избор“ у центру Бара — продата. Није шала, него озбиљна вијест. Са све тргом. Са све шеталиштем. Са све нама. Како стоје ствари, још мало па ћемо морати да платимо улазницу да обиђемо властити град.
Кажу, нови власници из Подгорице. Па добро, кад може море да дође до Бара, што не би и Подгорица? Али једно је кад дође човјек на купање, а друго кад ти наплати пролаз поред фонтане ко да си у Венецију дошао, а не у Бар гдје је тренутно једина слободна површина – талас испод барке.
Ја све нешто чекам да неко устане и каже: „Не може то тако!“. Али ово је Бар. Овдје кад неко устане, то је да сједне у кафић. А кад неко каже „не може то тако“, обично мисли да комшија није добро испекао рибу, не да је центар града отишао под хипотеку.
Реално, да се не лажемо, ово је можда и највеће достигнуће из кухиње ДПС-а у последњих тридесет година – продати трг народу који већ ту живи. И то не као идеју, него као квадрат. Да су бар продали неку рупу у врх Шуш(а)ња, па и да кажеш – инвестиција. А они распродаше емоцију. Мјесто гдје су се љубиле генерације младих, куповале прве фармерке, чекало у ред за сладолед и прву плату… Сад ћемо можда морати да тапкамо карту да бисмо прошли кроз сопствену младост.
И опет, све по закону. Па наравно да је по закону, кад су закон одавно написали они што се први провуку кроз рупу коју су сами направили. Бар има историју – али сад има и тарифа. Златна пјешачка зона: 3,99€ пролаз. Са дјететом и сладоледом – породични попуст.
Чујем, ако им ово прође добро, планирају и да ограде обалу. Ко хоће да гледа залазак сунца, мораће да има апликацију. Или личну карту Подгоричанина.
А ја? Ја сам у барци, у морнарској мајици, с лулом, пецаљком и нервозом. Јер више не знам да ли пецам или се кријем од приватизације. Једино што је остало слободно у Бару, то је ова моја барка и нешто књига. Још ми их нико није процијенио. Али ако буде настављено овим темпом, сјутра ће неко из Подгорице доћи да ми наплати боравак у сопственој тишини.
