HIC RHODUS, HIC SALTA: Када држава ћути, говори поезија (1)

ПИШЕ: Игор Ремс

Иако су Министарство културе Црне Горе и град Бар остали неми и нису се удостојили ни да одговоре на мој званични допис у ком сам их обавестио да је један песник из Црне Горе позван да представља своју земљу на међународном Поетском фестивалу Pars Poetry “Pars Artem” у Братислави, у једној словенској и пријатељској земљи, то никако није значило да ће mea parvitas одустати и пропустити прилику да оде тамо где је позвана! Напротив!

Да ли та небрига, равнодушност, неорганизованост, неподношљивост… па чак и мржња, говоре све о једној отуђеној политичкој елити која представља црногорски народ, а која се према културним манифестацијама односи по личним афинитетима, познанствима, пријатељским и рођачким везама, и изнад свега – страначким интересима?

10. 10. 2025. године Господње

У 07.00 полеће авион за Беч. Пролазим полицијску контролу, авион не касни и полећемо на време.
У 8:20 већ смо на бечком аеродрому. Тражим где је аутобуска станица како бих се укрцао у аутобус који одржава везу Беч–Братислава.
Има довољно времена да у једном од многобројних кафеа попијем јутарњи чај пре него што кренем за Братиславу. У данашње време све се решава путем телефона. Размишљам – шта би било ако би вам неко украо телефон или бисте га негде изгубили или заборавили?

Братислава
Братислава (немачки: Pressburg; мађарски: Pozsony) је главни и највећи град Словачке Републике и четврти по величини од свих градова на реци Дунав. Званично, град има око 475.000 становника; међутим, неки извори процењују да је дневни број људи који се крећу по граду, на основу SIM картица мобилних телефона, већи од 570.000.

Братислава се налази у југозападној Словачкој, у подножју Малих Карпата, заузимајући обе обале Дунава и леву обалу реке Мораве. Град се налази на граници три земље – Словачке, Аустрије и Мађарске – и једина је национална престоница која има копнене границе са две друге суверене државе. Његов географски положај поставља га изузетно близу аустријске престонице Беча, што их чини најближим паром главних градова у Европи, удаљеним свега 50 километара.

Братислава је била место крунисања, законодавни центар и престоница Краљевине Угарске од 1536. до 1783. године: једанаест мађарских краљева и осам краљица крунисано је у катедрали Светог Мартина. Већина мађарских парламентарних скупштина одржана је овде од 17. века до мађарске реформе, а град је био дом многих мађарских, немачких и словачких историјских личности.

Данас је Братислава политички, културни и економски центар Словачке. То је седиште словачког председника, парламента и извршне власти. Има неколико универзитета, као и многе музеје, позоришта, галерије и друге културне и образовне институције. Братислава је 19. најбогатији регион Европске уније. Град сваке године прими око милион туриста, углавном из Чешке, Немачке и Аустрије.

Кратка историја града
Прво познато стално насеље на овом подручју започело је са културом линеарне грнчарије око 5000. године пре нове ере, у неолитском добу. Германска школа не каже, нити жели да каже, ко су били ти први становници данашње Словачке, мада на једном месту Бринанци признају Лужичку културу прављења керамике, а знамо данас ко су Лужичани, односно Лужички Срби, које Немци и даље упорно називају Зорбен (Sorben).

Око 200. године пре нове ере келтско племе Боји основало је прво значајно насеље – утврђени град познат као опидум. Такође су основали и ковницу новца, производећи златнике и сребрне кованице познате као биатеци. Подручје је потпало под римски утицај од 1. до 4. века нове ере и постало део Дунавског лимеса, система пограничне одбране. Римљани су увели узгој грожђа у ово подручје и започели традицију производње вина која је опстала до данас.

Као одговор на нападе Авара, локална словенска племена су се побунила и основала Самово царство (623–658), први познати словенски политички ентитет. У 9. веку замкови у Братислави (Брезалауспурк) и Девину (Довина) били су важни центри словенских држава: Кнежевине Њитре и Велике Моравске.

Први писани помен насеља под називом „Брезалауспурк“ датира из 907. године и повезан је са битком код Пресбурга, током које је баварска војска поражена од стране Мађара.
У 10. веку територија Пресбурга (што ће касније постати Пожоњска жупанија) постала је део Угарске (назване „Краљевина Угарска“ од 1000. године). Развио се као кључни економски и административни центар на граници краљевства.

Прве познате „градске привилегије“ добио је 1291. године од угарског краља Андрије III и проглашен је слободним краљевским градом (Libera Regia Civitas). Потврду и проширење привилегија извршио је 1405. године краљ Жигмунд. Године 1436. овластио је град да користи свој грб.

Када је Краљевина Угарска поражена од Османског царства у бици код Мохача 1526. године, Османлије су опселе и оштетиле Пресбург, али нису успеле да га освоје. Због османског напредовања на мађарску територију, град је 1536. године проглашен за нову престоницу Угарске.

Стижем на главну аутобуску станицу Nivy и већ видим Зузку како ми маше. Зузка Куглерова је најодговорнија што овај фестивал постоји и што сам позван!
Изнад аутобуске станице, која је смештена у приземљу, налази се модеран шопинг центар – леп, са изузетним архитектонским решењима и свим могућим садржајима.

Одлазимо до Зузкине куће где чекамо Ондреја Каламара, такође једног од чланова организације, који треба да стигне из Словенске Бистрице како бисмо отишли до аеродрома и сачекали једног песника који долази из Турске.

Када је допутовао, одлазимо у хотел Матишак. У путу добијам информације да је Петер Матишак власник винарије и најпрестижнијих вина у Словачкој!

У хотелу је већ дан раније пристигла бугарска песникиња Данила Рајчева.
Улазим у собу на првом спрату. До шест сати имамо слободно, а онда одлазимо на вечеру у један изванредан ресторан.

(наставиће се)