ИЗ СТАРОРУСКИХ МИТОВА И ЛЕГЕНДИ
Наш Народ “ словенски” има богату и невероватно лепу заоставштину предака која се, нажалост, не чита а још мање изучава. Зашто не постоји интересовање је вероватно у усвајању, потпуно погрешно, западних културних образаца у образовању па и у васпитању младих генерација, која нама нису примерена због апсолутне различитости у вредновању по свим основама. Зашто нама Запад намеће своје културне, образовне и васпитне обрасце је дубоко политичко питање али још веће питање је: зашто наше “политичке елите” све прихватају и своде нас на безгласне робове уништавајући, заправо оно, шта је најбитније - нашу јединствену самобитност као целокупног словенског Рода.
JЕДНОРОГ
Животиња са телом снежнобелог коња (понекад – бика), са једним дугим, правим рогом на челу. У руским књигама „Азбуковницима“ из XVI–XVII века описује се као неустрашива и непобедива звер, налик коњу, чија је сва снага сабрана у његовом рогу. У средњовековном хришћанству Једнорог је симбол светости, чистоте, саможртвовања и храбрости. То снежнобело створење је и исцелитељ и ратник; један од заштитника Русије и Света.
Рогу Једнорога приписују се исцелитељска својства – говорило се да тим рогом тајанствена звер може да очисти земљу заражену болешћу или отровану змијским отровом. Уверење у то било је толико снажно да је чак и цар Алексеј Михајлович, према сведочанству дворских књига из 1655. године, пристајао да за три таква рога плати 10.000 рубаља у собољима и „мекој рухљади“ (то јест крзнима). Руски исцелитељи тога времена били су убеђени да рог Једнорога помаже код свих болести, даје ономе ко га поседује сигурност у сопствене снаге, добро здравље и дуговечност, а уз то уништава дејство свих отрова.
У руским народним бајкама Једнорог се назива Индрик-звер. Он може да се креће под земљом и господар је подземних извора и врела.
У „Голубиној књизи“ о њему се говори као о спаситељу наше Васељене и њених светова у време свеопште суше – рогом је ископавао изворе и пуштао чисту воду у све реке и језера. „Куда Индрик-звер прође – ту извор зажубори“, остало је записано у руским предањима.
У бајкама Једнорог уме да говори људским гласом. И без речи га разумеју сви – и људи, и животиње, и духови Природе. Ниједно тамно биће не може одолети његовој сили, а пре свега његовој божанској чистоти. Бели Једнорог је образац мудрости, чисте и одуховљене лепоте, снаге Светлости.
Индрик-звер је глава и владар животињског царства, „отац свим зверима“. Лако се креће и по земљи и под земљом – „као сунце по поднебесју“, каже се у старим предањима. Доступни су му светови подземног царства (светови Тамне Нави), у које силази да помогне потребитима, и ниједно тамно биће не може му стати на пут. Казује се још да када се Индрик-звер разигра, читава Васељена „заљуља се“! Својим рогом-муњом разбија облачне горе, а при његовом ходу земља подрхтава. У предањима је записано да су од удубљења његових чудотворних копита настали на нашој земљи сви јарци, котлине, падине и кладенци, који су се потом испунили водом. И да управо Индрик-Једнорог даје почетак свим кишним изворима и рекама.
„…Показао је Иванушка и Једнороге. Дремали су у сенци расцветале липове шуме… У гребену су достизали два метра, а Једнорози су се одликовали наслућеном снагом рељефно обликованим мишићима и подсећали су на бајковите беле коње. Нешто изнад очију, готово паралелно са земљом, растао је сваком дугачак, прав и танак рог. Њихове гриве и репови расипали су се у ситне коврџе, а спуштене, необично за албиносе црне трепавице бацале су меке сенке на ружичасте ноздрве.
Задивљен чудесном лепотом, Нури је једва дошао до даха и, да би се некако прибрао, приметио је ни к месту ни к времену да рог баш и није згодан – при испаши мора да смета и да се забада у земљу. Иванушка га је умирио: нема ту проблема, Једнорози се углавном хране цветовима шипурка и медом, а пију росу или млеко са дванаестог извора, прилично дубоког.“
(„Василиск“, С. Другал)
„Која је звер свим зверима отац?
Индрик-звер – свим зверима је отац.
Он ходи под земљом,
и не држе га камене горе,
нити брзе реке његове.
Када изађе из сире земље,
тада тражи себи супарника,
тог ли љутог лава звер.
Састао се са лавом у пољу чистоме,
и отпочели су, звери, да се боре:
јер им је жеља цареви бити,
над свим зверима првенство узети.“
(„Голубина књига“)
„…За Асланом је јурила разиграна поворка најчуднијих створења, тако да се убрзо готово изгубио из вида. Двориште се сада преливало свим бојама дуге: сјајне кестењасте стране Кентаура, плави рогови Једнорога, блиставо перје птица, жуте чарапе и гримизне капице Гномова, сребрна одора Деве-бреза, прозирно-зелена одора Деве-букве и јарко зелена одора Деве-листарице.“
(„Хронике Нарније“ К. С. Луис)
Превела са руског Слађана Лазић
Приредио: Игор Ремс
