ПИШЕ: Миодраг Лекић
Сређивао сам ових дана документацију о римским данима, па и оним узбудљиве 1999. год. Зато ћу овдје, у сљедећим постовима, објавити понешто од тога. (Можда архива на Фејсбуку буде трајнија од моје приватне.)
Италијанска влада је другог дана бомбардовања покренула мировну иницијативу. Започета је дипломатским путем, а убрзо је постала јавна, па и закључцима парламента.
Да није било тога, влада би сигурно због НАТО бомбардовања тада пала.
Иницијатива се залагала за прекид бомбардовања, сукоба на терену и преговоре који би довели до најважнијег циља са три кључна момента.
а) Појашњења, у ствари, двије допуне тзв. споразума у Рамбујеу:
б) „Чврсте гаранције Запада да неће бити независности Косова, већ широке аутономије“.
в) Гаранције власти СРЈ да се прихвата присуство мировних снага у покрајини које би чиниле трупе „НАТО, Русије и других словенских држава, под кишобраном ОЕБС-а и УН.“
Премијер Д’Алема је презентовао иницијативу и на Савјету ЕУ у Берлину.
И овај ТВ видео свједочи о актуелности италијанске иницијативе која ће интервенцијама и притисцима најмоћнијих брзо бити помјерена у други план и постепено нестати.
У овој емисији новинару као да није право што подржавам иницијативу, пита ме зашто сам остао у Риму када су се амбасадори СРЈ у Паризу, Берлину, Вашингтону вратили у земљу.
Сумњичио ме је да сам дио ове италијанске иницијативе (очигледно ме је прецијенио да могу да толико утичем на италијанску владу). Значајнији дио овог видео-документа је у томе да представник владе Минити у емисији потврђује италијанску мировну иницијативу... (а ја сам се ваљда одбранио да ништа не мутим по римским институцијама..)
Ово је био и мој једини овако „мирољубиви“ јавни наступ према италијанској влади.
Каснији, када се и она подредила центрима изнад ње, били су нешто другачији.
(фб)