HIC RHODUS, HIC SALTA: Јелена Анжујска (3) - Васкршње ходочашће

ПИШЕ: Игор Ремс

До манастира се долази старим путем за Пристан који је сада и један од путева за улазак у Луку Бар. Иначе то је био годинама “ дувански пут” којим је влада Мила Ђукановића шверцовала цигарете и којим се у ноћним сатима кретало на стотине шлепера. Пут се код Монопола рачва, леви крак се пење уз Волуицу а десни води у Луку.

Зграда Монопола је подигнута 1903 године од стране “ Друштва задружне режије црногорског дувана”. Грађена је ломљеним каменом у малтеру на два спрата венецијанским стилом. Правоугаоног је облика. Главна фасада је симетрично решена са низом равномерно распоређених правоугаоних прозора оивчених плитком профилацијом са сегментним луковима који се налазе на свакој етажи. Овај привредни објект проглашен је за непокретно културно добро. 

Пут ка манастиру је асфалтиран и постављено је осветљење целом дужином пута. Код самог манастира се налази паркинг са којег се пружа леп поглед на луку и наш град.

Обнова манастира је трајала двије године. Манастирску цркву је освештао митрополит црногорско-приморски Амфилохије, на Илиндан, 2015. године.
Манастир је правоугаоног, заобљеног облика (круг), у православној архитектури симболизује брод као спасење ( Нојева барка).

Православне цркве имају олтар окренут ка истоку а улаз ка западу овде је манастир окренут у правцу југоисток-северозапад. Црква Св. Вида или Вића, која сада служи као гробна капела римокатолицима, подигнута почетком XX века у Старом Бару, има идентичан положај.

Манастирско имање је ограђено. Капија је затворена али не кључем или катанцем већ једном резом. Претпостављам да су сестре отишле у храм на Тополици где је требао да дође владика Јоаникије.
Улазим и разгледам воћњак нарочито маслине…са западне стране види се залив Бигово. Покушавам да угледам козју стазу која тамо води али не успевам. Врата цркве су затворена, улазим…све је у савршеном миру.

Затварам капију и одлучујем да кренем ка мору не бих открио козју стазу. Пут низ брдо је кршевит, пажљиво стајем на сваки камен како се камење не би одронило.
Спуштање и није било једноставно али је важно да није било падова.

Тек при мору примећујем црвене стрелице, вероватно наших вредних извиђача, и ускоро излазим на козју стазу која води до камените плаже у Бигову.

На плажи неколико одраслих особа. Поздрављам их “Христос Воскресе”. Неки одговорише неки не, али тек тада видим да нису наши него Руси.
Разгледам плажу и не могу да обуздам бес гледајући “плажну страћару”, која је у сезони изгледа услужини објекат. Зар је могуће да је Морско Зло дозволило да и овде дође “ цивилизација” и униште и задње остатке ове прелепе пределе по којом смо били препознати као “земља дивље и нетакнуте Природе”.

Мој апел локалној самоуправи - нека на било који начин заштити плажу у Бигову а такође и плажу Црвена Стијена која је недалеко одавде и до које се може доћи једино морским путем, нека остану то што јесу дивље и уникатне, заштите од цивилизираних вандала којима је покретачки мотив само новац.
 
Као што се види на слици (из "Галерије"): забрањено уношење пића! Надам се да се то не односи и на воду!!! Колика је људска похлепа бесконачна и обезличена једноставно ме оставља без речи. Гледам али и даље не могу да верујем да нам “европске вредности”, чији смо постали слепи и послушни следбеници, односе нормалан живот, да постајемо овце којима ће у коначници и блејање бити забрањено.

(Наставиће се…)