ПИШЕ: Игор Ремс
Запалио сам кандило. Часовник је откуцао четврти сат. Изашао сам на балкон, биће то један миран и угодан Васкрсшњи дан. Ставио сам воду у кувало довољно за две шоље. Свако јутро попијем прво једну шољу топле воде са лимуном а затим зелени чај са циметом. То ми подигне расположење, нарочито када живите сами и стално се налазите између страница књига које читате и сопственог рукописа који лагано добија форму и који би требало ове године да изађе под именом “Лист ушивен под кожу” или можда једноставније само “ Лист”?
Размишљам где да кренем на овај радосни Празник? Већ неко време нисам одлазио до манастира Св. Илије, па ме интересовало докле су са радовима догурале две руске монахиње, иначе рођене сестре. Наравно, интресовало ме како напредује и њихова башта: засађено воће и нарочито маслине. Задњи пут када сам посетио манастир разговарали смо о маслинама и мојој примедби да су преблизу засађене…
Црква, односно садашњи манастир Св. Илије изгледа да је подигнут у време Јелене Анђел (XIII век), у народу познате као Јелена Анжујска.
Немачки извори разликују се у неким детаљима од српских: Јелена се удала за Уроша I око 1245. године. Њено порекло је неизвесно, али њен хагиограф Данило II помиње је као „Францускињу“ у Старој српској владарској биографији („Јелена“, око 1332), а анжујски владари Карло I и Карло II такође су је у писмима називали рођаком.
Промовисала је римокатолички елемент у Зети, што ју је довело у сукоб са супругом, и саградила је бројне католичке цркве у Котору, Бару, Улцињу и Скадру (Ширгијска црква). Након Урошевог свргавања, владала је Зетом и Травунијом. Током овог времена, српске земље су биле подељене између ње и њених синова Драгутина и Милутина. Јелена је касније постала монахиња у манастиру Светог Николе у Скадру, где је умрла 8. фебруара 1314. године.
Она је оснивач прве женске школе у Србији. Њена палата и школа налазили су се у Брњацима (данас Брњак) на реци Ибар (Косово и Метохија). Као и други чланови династије Немањића, основала је манастире, укључујући и место где је сахрањена, манастир Градац, и цркву Светог Николе у Скадру.
Српски фолклор такође повезује Јелену са јоргованима – према предању, она је донела јорговане из Француске и увела их у Србију.
Данас се у Србији сваке године славе Дани јоргована (дани јорговани) у њену част. Јелену је канонизовала Српска православна црква. Њен празник пада 30. октобра (јулијански календар) / 12. новембра (григоријански календар).
Јелена је била покровитељка култа Светог Николе Мирликијског. Поклонила је икону посвећену светитељу цркви Светог Николе у Барију. Још једна икона са њеним ликом као дародавца налази се у Ватикану. Надбискуп Данило је написао биографију о њој.
(Наставља се)
Јелена и Урош, манастир Брњак...
