ПРИРЕДИО: Игор Ремс
Ignorantia nocet
Ко су Срби? Одакле су дошли? Која је њихова права постојбина? Колико су стари?
Ова и много друга питања заокупљају науку која покушава на научно заснован начин да одговори на ова али и многобројна друга питања.
Многи научници и истраживачи како наши тако и страни бавили су се и баве се овом темом.
У овом наставку видећемо што у својој књизи ДРЕВНА ИСТОРИЈА СРБА пише др Стеван Томовић, прво издање књиге, 2012 године.
Порекло Срба
По ставовима званичне историје, Срби су као део Словена и као страни окупатори силом заузели земље других народа Балкана почетком седмог века нове ере, дошавши чак из Украјине и Азије. Или како би рекли савремени историчари, полудивља словенска племена су заузела земље „староседелачких“ народа Балкана, попут „илирских“ Албанаца и других народа. Овакви ставови потичу из једног јединог писаног историјског извора из тзв. Средњег века: „О управљању царством“ византијског цара Константина VII Порфирогенита (а за који се иначе сумња да је фалсификат, исто као и чувена „Константинова даровница“).
Такође, званична историја, опет заснивајући своје ставове на споменутом делу, тврди да су Срби добили своје име по латинској речи за роба, која гласи servus. Наводно, пошто та реч у множини гласи servi, од тога је настало „Серби“, када је слово „в“ прешло у „б“, и онда се тако добило име „Срби“. Дакле, по званичној историјској науци, име „Срби“ би у преводу значило „робови“. Штавише, у том спису Константина VII Порфирогенита – „О управљању царством“ – пише да заправо и сва друга, синонимна имена за Србе имају значење „роба“. Наиме, у том спису не само да пише да реч „Срби“ значи „робови“, већ пише и то да реч „Словени“ такође у преводу значи „робови“. Али не само то, већ и старо име за Србе и Словене које је гласило „Склави“, како су нас звали Грци, има исто значење: „робови“. Јер та је реч, кажу историчари, настала од латинске речи sclavus, која у преводу и значи управо „роб“. А као да то некоме није било довољно, већ се име „Србин“ такође изводи и из још једне латинске речи: serbula.
Пробајте да погодите њено значење. Да, то у преводу значи „робови“, или тачније, „ропске сандале“. Значи, како год да се окрене, име „Срби“ у преводу значи „робови“ – каже запис византијског цара из десетог века. Међутим, у наставку ћемо видети да постоји једно другачије тумачење порекла Срба и њиховог имена, а које се не базира на само једном историјском извору. Наиме, према том тумачењу, Срби су староседеоци на Балкану и других околних земаља. И као што се историја већине народа на свету може пратити уназад до неколико хиљада година, тако се на потпуно исти начин може учинити и са историјом Срба. И као што се историја свих многољудних народа на свету може пратити до више хиљада година уназад, тако се може учинити исто и са историјом најмногољудније групе народа Европе – са Словенима, у које спадају и Срби.
Ово тумачење порекла Срба је једино постојеће које нам даје конкретне одговоре на питања као што су: Од кога и одакле Срби потичу, ко су им преци, где су пре живели, када, колико дуго, како су добили своје име, и оно најважније, зашто је важно све то да знамо? Погледајмо у наставку одговоре на ова питања. Према Светом Писму, пре око 4500 година дошло је до једног невероватног догађаја светских размера.
Овај догађај је био такав да представља дословно историјску прекретницу у прошлости човечанства. Реч је о нечему што се устаљено назива Велики Потоп. Велики Потоп заправо је можда највећа природна катастрофа која је до сада задесила планету Земљу. Јер цела је Земља била тада под водом; цео свет је био поплављен. У поплави је скоро читав људски род изгинуо, и скоро сав животињски и биљни свет, и буквално све што је до тада постојало. Докази да се Велики Потоп и заиста догодио су бројни. Наиме, геолози су пронашли гробља фосилизованих организама по читавој планети, који су били затрпани воденим седиментом. Али не само то, већ су по целом свету сачуване легенде разних народа о Потопу, који се стварно догодио у давној прошлости. Међутим, ако се Велики Потоп заиста догодио, и ако су људи изгинули, како су онда могли сви ти древни народи да га упамте и очувају у облику легенди? Како су онда настали сви садашњи народи? Одговор је једноставан. Нису сви људи света нестали, већ је на (Др Џон Виткомб, др Хенри Морис, Библијски потоп, Еден, Сремска Каменица, 2005)
један чудесан начин преживео веома мали број људи, животиња и биљака – у Нојевој барци, у води и у наталоженом седименту.
Од њих ће након Потопа бити обновљена планета Земља и сав живи свет. Записана су имена људи који су на овај начин успели да преживе Потоп. То су били човек по имену Ноје, његова три сина и њихове жене. Нојеви синови су се звали: Јафет, Сем и Хам. И од њих су касније потекли сви садашњи народи света, тј. сви садашњи народи су њихови потомци. Имена ових људи могу се наћи чак и у понеким савременим уџбеницима из историје. Занимљиво је да и садашњи историчари све народе света деле у три групе народа, које су назвали управо по овим људима:
1) семитска група народа (Јевреји, Сиријци, Арапи итд.)
2) хамитска група народа (афрички народи, део Индијанаца, Азијата, итд.)
3) јафетидска или „индо-европска“ група народа (народи Европе, Иранци и Индијци).
Мада савремена наука не признаје овог Ноја, Сема, Хама и Јафета за историјске личности, ипак је ове три главне породице народа назвала по њима. Дакле, по нашем тумачењу, сви древни и садашњи народи света су потекли од Ноја и његова три сина, укључујући ту и Србе. Али од кога су онда Срби потекли: од Сема, Хама или Јафета?
Или ако хоћете, у коју то групу народа спадају: семитску, хамитску или јафетидску?
На то питање није тешко дати одговор, јер се сви научници слажу да Срби спадају у „Индо-Европљане“, чији изворни назив гласи „Јафетиди“. Другим речима, ако Срби припадају Јафетидима, као и други Европљани, то значи да су Срби потомци Јафета. То су стари писци знали; у једном тексту је овако записано за порекло Срба: Од та 72 народа произашао је и народ словенски (српски), од породице Јафета.
О истом говоре и други записи: Погледајмо моћ и раширеност словенских народа. У овом последњем цитату алудира се на значење имена „Јафет“, које и значи управо „раширити се“. Дакле, сасвим је јасно да је српски народ потекао од Јафета, Нојевог сина. Сада само остаје питање, од којег сина Јафета су потекли Срби? Јер записана су и имена синова Јафета: Гомер, Магог, Мадај, Јаван, Месех, Тувал и Тирас.
(S. H. Cross, O. P. Sherbowitz-Wetzor, The Russian Primary Chronicle, Laurentian Text, The Mediaeval Academy of America, Cambridge, MA, 1953, p. 2 3 Мавро Орбини, Краљевство Словена, Српска књижевна задруга, Београд, 1968, 6. стр. 4 В. Прибојевић, О подријетлу и згодама Славена, ЈАЗУ, Загреб, 1951, 166. стр.)
У наставку ћемо видети од ког сина Јафета потичу Срби, како су добили име и какво им је даље порекло.
Ко су Трачани?
Историјске чињенице нам потврђују да су Срби потекли од Тираса – Јафетовог сина. Да је то заиста тако, рећи ће нам и следећи подаци. Наиме, познати римско-јеврејски историчар Јосиф Флавије је у свом делу записао да су се потомци тог Тираса називали Тирасени по њему, а да су их грчки писци називали Trasciani - „Трачани“ (познато је да је већина народа добила име по својим родоначелницима). А као што сви знају, Трачани су били један од староседелачких народа Балкана.
Затим, како већина старих писаца потврђује, ови Трачани су заправо били исти народ као Илири. Јер говорили су истим језиком, имали су сличне обичаје и живели су на истој земљи – Балкану.
Делили су се у већи број племена, који је носио засебне називе, али су сви ипак били истог порекла. О томе нам, између осталих, говоре Страбон, Тит Ливије и Аристофан, као и многобројни други писци, укључујући и касније средњовековне писце. Срби су у стара времена називани управо „Илири“ и „Трачани“.
Штавише, Срби су називани Илирима све до краја 19. века, док су још у аустро-угарским (Јосиф Флавије, Јудејске старине, Двери, Београд, 2008, 22. стр.) документима навођени као Illyro-Serben, док је њихов језик називан „илирским“ (касније ће овај термин бити злоупотребљен, кад су почели да га присвајају Хрвати, а данас и Албанци). За пример можемо узети једно од најпознатијих трачких племена: Трибале или Тривале. Они су живели у Поморављу и великом делу данашње Србије и Бугарске. Византијски писци су управо Србе називали Трибали, а владаре из немањићке династије „архонти Трибала“. Великог српског жупана Стефана Немању звали су великим архонтом Трибала, а краља Милутина владарем Трибала, као и цара Душана, чије је царство на Западу звано – Magnum Illyricum.
Србија се називала Тривалија, а понекад чак и Илирија. Позната је и српска област Тривалија, тј. Травунија. Велики број топонима Србије, Босне и Приморја има порекло од имена Трибала. Садашњи историчари тзв. „српске историјске школе“ једногласно се слажу да су Илиро-Трачани исто што и Срби. То је било познато писцима и Старог и Средњег века, те и није потребно посебно доказивати.
О томе нам говоре средњовековни грчки записи. Исти назив је требало да носи Краљевство СХС, како је то предлагао један политичар немачког порекла, (Људевит Гај: V. B. Sotirović, Creation of the Kingdom of Serbs, Croats and Slovenes 1914-1918, Vilnius University Press, Vilnius, 2007, p. 12)
Коначно, да су Срби исто што Трачани и Илири, то јест, да су потомци Тираса, Јафетовог сина, потврђује нам и поменути текст о пореклу Срба.
(Наставиће се)
