HIC RHODUS, HIC SALTA: Световид

Приредио Игор Ремс

Vivere tota vita discendum est

У ишчитавању хиљаде страница текста који се баве Лужичким Србима, односно протоСрбима, није тешко доћи до сазнања, до спознаје, да су истраживачи подељени  у својим тврдњама: једни доказују да су протоСрби дошли из Индије односно иранске висоравни око 4000 пре Христа, нека наша усмена предања потврђују долазак из вишегодишње сушом погођене Инђије (увек се помиње Инђија са Ђ, прим . аутора) док други истраживачи доказују да су протоСрби насељавали Подунавље и да су из Подунавља кренули на све стране света па и ка Индији (за неке истраживаче је то било прво освајање света под вођством Нина Беловог Бака, друго под Сербоном и треће последње под Александром Македонским који потиче од огранка србског племена Карана који су пре померања насељавали шири ареал данашњих Родопа.)

Најновија генетска истаживања говоре у прилог теоријама да је Подунавље било центар и да су одатле у свим правцима настала померања народа или како то многи називају Сеобе народа.

Француски истраживач Сипријан Робер тврди у свом делу "Le mond Slave" да је постојао један Народ, односно Мајка народа и да је постојао један језик Мајка свих језика. Свој доказ заснивао је на истраживањима које је вршио у многим словенским земљама где је мислио да се налази Кључ његових истраживањња. Међутим схватио је да кључ његових истраживања лежи много јужније - ни у Русији, ни Украјини, ни Чешкој... и упућивао га да напокон посети и Србију. Доласком у Србију схватио је да се налази на извору свих тајни!

Већ помињани контровезни Порфирогенит у својој расправи о уређењу и управљању царством De administrando imperio наводи како су Лужички Срби у њиховим земљама постојали „од искона“, од „почетка“! Док Немци кажу да су Зорбен (Sorben), тако називају Лужичке Србе населили предео Лужице  631/2 године, после Христа???

Сигурно је да немачка званична историографија болује од цинизма и када су у могућности фалсификују све што је везано за „Варваре“ односно Венете, Венде како најчешће подругљиво називају србска односно словенска племена.

У једном делу историје Немачка је била подељена, наравно много пре Христа, на Горњу и Доњу Србију. Амстердам је Светоград, данашњи Кобленц је до 6-7 века носио име Бродница, Олден бург је заправо Стари град а данашњи Либек се звао Љубица. Река Рајна је заправо била Рена. Немачку су насељавала различита племна која су временом прелазила огромне просторе и насељавали велики део данашње Европе: Љутићи, Бодрићи, Рујанити, Милчани, Далмати, Карани...да ли су та племена била заправо Љутице, Бодрице, Оштри...или само Љути, Бодри, Оштри?

На слици горе приказана је статуа словенског божанстава на данашњем острву Руген које се некада звало оство Рујан, основало га српско племе Рујани. На крајњем северу острва подигли су град Аркона, које је било центар, култни пагански центар на коме су били подигнути огромни храмови од дрвета у облику саћа а пресвучени су били кожама које су биле ишаране разноразним животињама, птицама и цвећем (све документовано од хришћанских мисионара и архивирано у Ватикану, прим. аутора)

Статуа приказује врховног Бога Световида, једноименог Бога са четри лица ( Триглав, Сварог, Дажбог, Перун). По алпским Србима Световид је био врховни Бог, бог Рата и Плодности. Нису сва племена славила истог врховног Бога. Немци га називају Свантовит.

Хроничари описују Световидов кип као застрашујућу, осам метара високу представу божанства које је имало четири главе. Две Световидове главе биле су спреда а две позади при чему је свака глава гледала у свом правцу, због чега је деловало као да Световид гледа на све четри стране света. Бог је у руци држао лук, док је поред њега била типична ратничка опрема: узде, седло и мач. Световиду је такође припадао и бели коњ који је био у власништву храма, а о овом коњу бринуо се искључиво свештеник. Рујани су веровали да Световид ноћу јаше свог коња будући да су ујутру затицали коња добрано ознојеног и блатњавог. Световидов бели коњ служио је свештеницима за једну врсту гатања које се одвијало на следећи начин: пред коњем би била постављена група копаља кроз коју би коњ требало да прође. У случају када би коњ закорачио десном ногом, сматрало се да ће исход битке бити позитиван, а ако би закорачио левом, држало се да ће бити супротно. Оваква гатања нису се вршила само пред одлазак у битку, већ и у било којој прилици која би захтевала некакав избор. Рујани су увек поштовали исход предвиђања, који је за њих значио манифестацију воље Световида.

Аркона није била само верски већ и трговачки центар. Овде су долазили трговци који би у Световидовом храму остављали највреднији предмет из своје понуде пре него што би започели трговину. Такав поклон храму представљао је својеврсну жртву Световиду, који је имао да обезбеди помоћ божанства при обављању трговачких послова. На овај начин је ризница храма бивала све богатија, а томе су допринели и поклони разних владара који су желели да остану у добрим односима са Рујанима. На острво Рујан (данашњи Rügen у Немачкој) долазили су и Словени из осталих племена. Они су такође одавали почаст Световиду због чега су Рујани били веома поносни. 

На Видовдан, 28. јуна 1168. или 1169. године, Данци предвођени бискупом Абсалоном и краљем Валдемаром (који је, занимљивости ради, по рођењу добио име Владимир, по Владимиру Мономаху од Кијева, деди његове мајке Ингеборг), уништили су главни центар словенске религије, град, тврђаву и светилиште Аркону на северу острва Рујан. Историјска слика Лауритса Туксена из 1894. означава овај, за Данце необично важан историјски догађај. Утемељење данске државе као да почива на слому паганске словенске религије.

Свети Бернар од Клервоа (Bernard de Clairvaux) свештеник цистерцитског реда, издао је, на заповест папе Еугена III, проглас за други крсташки рат на Венде године 1147. Првобитна замисао да се тада крене у Свету земљу није се допала немачким принчевима због удаљености Палестине и ранијих неуспеха. Венди су били ближи, а њихова територија мање захтевна terra missionaris. Кључне речи Бернарда од Клервоа у писму у којем се обратио свим принчевима и свештеницима у Немачкој биле су: ...да направе инвазију на Славију и да не склапају никакав мир са Вендима, нити да примају било какву одштету (накнаду), нити било какав данак (порез) од њих све док или религија тога народа или читав тај (вендски) народ не буду уништени. ("...Illud enim omnimodo interdicimus, ne qua ratione ineant foedus cum eis, neque pro pecunio, negue pro tribute, donec, auxillante Deo, aut ritus ipse, aut natio deleatur." Bernard, ''Epistola'' 457, PL 182, p. 652)
 

(Наставиће се)