HIC RHODUS, HIC SALTA: Владари из сенке (4) - шта кажу Руси

ПРИРЕДИО: Игор Ремс

Име Хазар је самоназив, а његова етимологија је нејасна. Према једној теорији, потиче од туркијског корена kaz, што значи номадизам. Други предлози укључују: персијском هَزَارْ‎, hâzâr, што значи „хиљаду“ (Анатолиј Новосељцев), титули Цезар (Аврам Пољак, Андраш Рона-Таш), туркијском глаголу који значи „угњетавати“ или „узнемиравати“ (Луј Базен). Црно море и, ређе, Азовско море називани су и Хазарским морем (у то време, утицај Хазара на Криму је био веома јак). Каспијско море се такође назива Хазарским морем у блискоисточним језицима (видети Хазарско море). На копну, име „Хазарија“ се најдуже задржао за Крим и северни црноморски регион (у византијским и италијанским изворима до 16. века).

На слици:
Хазарски ратник са заробљеником. Цртеж Нормана Финкелштајна, заснован на слици номада на крчагу из оставе Нађсентмиклош.

Према неким истраживачима (Борис Заходер), хазарска етничка група имала је дуалистичку основу, уједињујући два главна племена — Беле и Црне Хазаре (Калис-Хазари и Кара-Хазари). Заговорници другачијег гледишта (Михаил Артамонов, Анатолиј Новосељцев) сматрају ову поделу не етничком већ социјалном и указују на сложенију организацију. 

Следеће хипотезе су изнете у вези са пореклом Хазара и њихове прапостојбине:

Хазари су потомци хунског племена Акацир, познатог у Европи од 5. века (Александар Гадло, Омељан Прицак).
Хазари су ујгурског порекла, потомци су централноазијског народа Коса који се помиње у кинеским изворима (Даглас Данлоп). Ујгурска теорија о пореклу Хазара).

Хазари су потомци Хефталита, који су мигрирали на Кавказ из Хорасана (Источни Иран) (Дитер Лудвиг).

Хазари потичу од племенског савеза који су формирали Огури, Савири и, у завршној фази, Алтајски Турци (Петер Голден, Михаил Артамонов, Анатолиј Новосељцев, Ђула Немет).

Потоњи став (у различитим варијацијама) заузима доминантан положај у руским и украјинским научним радовима.

У средњовековним генеалошким легендама, Хазари су праћени до Нојевог потомка Тогарме. У јеврејској књижевности, понекад су сматрани потомцима племена Симеон.

Хазарски језик, судећи по сачуваним речима, припадао је туркијској језичкој породици, вероватно бугарској групи.

 До 7. века, Хазари су заузимали подређени положај у узастопним номадским царствима. У 560-им годинама, нашли су се као део Туркијског каганата, а након његовог распада средином 7. века, створили су сопствену државу - Хазарски каганат (650–969), који је постао једно од најтрајнијих номадских удружења у региону. У почетку насељавајући подручје северно од Дербента унутар данашње низије Дагестана, Хазари су почели да се насељавају у регионима под својом контролом: Крим, Донску област, а посебно Доњу Волгу, где је престоница државе премештена у 8. веку. Неколико група Хазара је насилно пресељено у Закавказје као резултат дуготрајних ратова против Ирана и Арапског калифата. 

Познато је и постојање хазарског гарнизона у Цариграду и хазарско-јеврејске заједнице у Кијеву (у Кијеву и данас постоји тракт Козари). У првој половини 9. века, три хазарска клана, позната као Кавари, напустила су земљу због политичких сукоба и придружила се Мађарима, са којима су стигли у Панонију и потом се асимилирали. Од мађарских Хазара данас је најпознатији, нарочито по злу, Ђорђ (Жорж) Сорош ( прим. аутора).

Друштвена организација

Друштвена организација се генерално није разликовала од сличних номадских етнополитичких формација, али се прогресивно развијала како се развијала државност. У почетку су изабрани владари уступили место наследној династији кагана, која је заузврат уступила место диархији кагана и бегова. До 10. века, Хазари су прешли са номадског начина живота на полуномадски, проводећи зиму у градовима. Религиозна веровања састојала су се од уобичајених турских паганских ритуала, које је карактерисало обожавање бога Тенгрија и обожавање кагана. Због свог географског положаја и толерантне политике владе, хришћанство и ислам су брзо продрли у хазарску заједницу. У 8. и 9. веку, неки од Хазара, предвођени владајућом породицом, прешли су на јудаизам.

Археолошка култура Салтово-Мајаки сматра се заједничком за Хазарски каганат, али споменици чврсто повезани са самим Хазарима још увек нису идентификовани.

Нестанак и могући потомци 

Опадање Хазара догодило се након пораза Хазарског каганата од стране староруске војске коју је предводио Свјатослав Игоревич 965. године. Касније су Хазари апсорбовани у туркијски говорне номадске народе који су касније постали део Златне Хорде. Неки етнички Хазари, који су исповедали јудаизам, највероватније су се спојили са централноевропским јеврејским заједницама. Многи представници туркијски говорних јеврејских народа — Караити и Кримчаци — сматрају себе потомцима Хазара.Неки народи Северног Кавказа, посебно Кумици, такође могу имати хазарске корене.Питање потомака Хазара је предмет разних теорија и спекулација у популарној литератури.

Генетика

У узорцима из Ростовске области идентификоване су следеће хаплогрупе Y-хромозома: R-P224 (бр. 67, 531, 1251, 1986), C-M130 (бр. 656, 1564), G-P257 (бр. 457), Q-M1105 (бр. 619), H-M231 (бр. 1566).

С обзиром да се израз “ Хазарија” најдуже задржао за Крим и северни црноморски регион не чуди да су још од 2014 године украјинске снаге покушале да етнички очисте данашњи Донбас од руске етничке заједнице односно од Руса који чине највећи проценат становништва! Зато и не чуде “ теорије завере” које иду толико далеко да се ти крајеви морају етнички да очисте и омогуће стварање нове “ Велике Хазарије”! 

Исто тако треба нагласити да је источна Европа била најчешћи и најгушћи животни простор Хазара, који пропагирају јудеизам али крвно нису Јевреји, до II светског рата! 

Шта се све тамо дешавало под немачком окупацијом свима је знано. Али масовна убиства хазарски јевреји доживели су такође од квислиншких група Стјепана Бандере и осталих украјинских нациста или како су они себе називали “ борци за слободу” који су темељно уништавали и пољско становништво (Волињ масакар, 1943).

Припадници јеврејске заједнице на подручју Европе деле се на Ашкеназе и Сефарде.

Ашкенази су припадници Јевреја који су живели у долини Рајнске области и у суседној Француској пре њихове миграције на исток у словенске земље (нпр. Пољску, Литванију, Русију) након крсташких ратова (11.–13. век) и њихових потомака. Након прогона у источној Европи у 17. веку, велики број ових Јевреја се преселио у западну Европу, где су се асимилирали, као што су то учинили у источној Европи, са другим јеврејским заједницама. Временом, сви Јевреји који су усвојили синагогални ритуал „немачког обреда“ називани су Ашкеназима како би се разликовали од сефардских (шпанског обреда) Јевреја. Ашкенази се разликују од Сефарда по изговору хебрејског, културним традицијама, синагогалном појању (кантилацији), широко распрострањеној употреби јидиша (до 20. века), а посебно у синагогалној литургији.

Данас Ашкенази чине више од 80 процената свих Јевреја у свету, што је знатно више од сефардских Јевреја. Почетком 21. века, ашкенаских Јевреја је било око 11 милиона. У Израелу је број Ашкеназа и Сефарда отприлике једнак, а главни рабинат има и ашкенаског и сефардског главног рабина на равноправној основи. Све реформистичке и конзервативне јеврејске конгрегације припадају ашкенаској традицији.

 Сефарди (хебр. ספרדים, дословно Шпанци) су Јевреји потомци прогнаних из Шпаније и Португалије, углавном 1492. године. У Библији Сефарад се односи на Малу Азију, али је у средњем веку доведен у везу са Шпанијом. Тај израз је у популарној употреби почео да означава и Јевреје из исламског света. Раштркани на све четири стране света, међу оно мало ствари које су понели са собом налазила се њихова богата културна оставштина, мелодичан језик и носталгичне романсе које су их везивале за стари крај.

Са друге стране, земље које су их примиле раширених руку имале су срећу да стекну изванредне грађане: интелектуалце, лекаре и трговце који су чинили да привреда процвета где год да су се настанили.

Сада је све у рукама Руске Федерације и СВО и у зависности од успјешности војних активности зависи остваривање плана “владара из сенке”, односно да ли ће доћи до стварање Велике Хазарије!
Најглавнији људи у украјинском врху В. Зеленски и до пре неког времена, човек који се питао за све А. Јермак су Хазари. Такође, пребегли Тимур Миндич, новчаник Зеленског, у афери корупције коју потреса Украјину, као и велики мецена Зеленског Игор Коломојски.

Да ли ће руска СВО бити препрека овим плановима и натерати “владаре из сенке” да отворе нови фронт на нашим екс-југословенским просторима, као план Б, време ће показати колико у свему има истине или је то само у домену “теорија завере”!

(Крај)