Нема компромиса око поштовања основних људских права

ПИШЕ: Бошко Вукићевић

Оправдавати кршење људских права некаквом причом о „избјегавању идентитетских тема које поларизују друштво“ – није пут којим једна земља треба ићи. Поготову не – ако је тек закорачила на стазе демократизације.

На страну аргументација коју сам понављао у више наврата – да кршење права управо изазива поларизацију, те да је праведно рјешење услов за нестанак такве поларизације – потребно је навести неке друге ствари.

Рецимо, нечије дијете у Црној Гори је дискриминисано, оно нема иста права као друга дјеца, само зато што је злочиначка диктатура у неким ранијим временима изгласала једно неправично и антидемократско рјешење – искључиво зарад сопственог опстанка на власти. И сада, многе породице имају невоље, њихова дјеца пате због таквог неправедног акта некадашње диктатуре, док им неки представници актуелне власти ноншалантно саопштавају – „нећемо се сада тиме бавити, то су теме које поларизују друштво, наставите да патите“.

Или – неко се осјећа грађанином другог реда јер је његов језик од стране исте, диктаторске власти, иако већински у држави, уставно постављен у нижеразредну позицију. То што се ти грађани осјећају обезвријеђено и понижено, што је њихов индекс среће на ниском нивоу због такве дискриминације, горе поменуте представнике актуелне власти уопште не интересује, јер побогу – „нећемо се сада тиме бавити, то су теме које поларизују друштво, наставите да патите“.

Дакако, оваквих примјера можемо унедоглед наводити, а оно што зачуђује код одређених сегмената актуелне власти јесте апсолутна неосјетљивост на питања кршења људских права. Они као да мисле да оно што лично њих не дотиче – не постоји.

Е па, тим младим и неискусним политичарима ваља саопштити једну новост – те проблематике ипак постоје! И, не само да постоје, већ без њиховог експресног рјешавања наше друштво не може имати перспективе. Око свега се могу правити компромиси, осим око поштовања људских права. Око њих нема компромиса.