Старословенска митологија и легенде (4) - Бог Диј и Зорница

БОГ НОЋИ ДИЈ И ЗОРНИЦА 

Божански ковач Сварог никоме није рекао у ком вулкану има ковачницу, где се варнице претварају у људе. Његова жена, Лада, такође је ћутала. Узалуд је праотац богова Род тражио и лутао Земљом, ковачницу није мога да пронађе! 

Тако се догодило да је Земља насељена. Први људи су били готово једнако лепи као и богови. Лада је чак неке од њих изабрала за слуге. Знала је да их не може довести у соларну палату. Род јој то никада не би дозволио. Стога је и она основала пребивалиште на Земљи, светилиште окружено брезовим гајем. Тамо су јој служиле најлепше земаљске девојке. Најлепша од њих била је Зорница. Имала је исту златну косу као Лада, а у очима су јој се искреле светлуцавице које су летеле испод чекића божанског ковача.

Висока, витка, са уским струком и чланцима, нежним и дугим прстима, и стопалима тако малим да су могла да стану на длан – била је лепотица изнад свих људских лепота! Управо је она запала за око мрачном богу ноћи, Дију. То се догодило зато што је праотац богова, Род, схватио да неће моћи сам да пронађе Сварогово скровиште. Одлучио је да изабере једног од других богова да му помогне. На крају крајева, већ је био стар, а толико лутање по свету за њега је био велики напор. Питао се ко би био погоднији за његова путовања: „Перун или Велес?“, размишљао је  наглас. „Не, то су Сварогова браћа! Диве се свему што је изашло из његовог чудотворног чекића. Морам да бирам између мрачних богова. Ниј, огромна црна змија, није погодна за такав задатак! Како би изгледало да лутам Земљом са змијом? Подага, бог ноћних олуја, такође није добро решење. Превише је опасан! Могао би да поплави не само Сварогово утврђење моћним таласима, већ и сунчану палату Јасун.“ Остао је само Диј, црни јахач на црном коњу. Где се вијорио његов дугачки плашт, владала је ноћ. „Сигурно ћу успети с тобом“, обећао му је Род. 
„У ноћи коју донесеш на Земљу, варнице из Сварогове тврђаве биће јасно видљиве.“ 

Диј се сложио. Следећег дана кренули су да лутају светом. Међутим, Род је заостао после неколико сати, можда зато што је био старији и брже се умарао. Или зато што није имао коња. Тако се догодило да се Диј удаљио од њега. Угледао је малу реку са извором бистре воде. На другој обали стајао је богоугодни храм, окружен цвећем. Девојке су играле у храму. Зорница је прва угледала високог јахача на црном коњу. Није га се уплашила као њене пратиље. Напротив. Иако је био црн као најцрња ноћ, приметила је да има симетрично, лепо лице, да му је коса таласаста, очи дубоке, а рамена широка. 
Диј је прешао реку и стао пред њом. Она га је са осмехом упитала: „Зар не треба да напојиш коња, ходочасниче? Зар не желиш и ти да пијеш?“ Диј ју је слушао и одједном са изненађењем схватио да му се мрачно срце распламсало. Био је потпуно преплављен светлошћу њених блиставих очију. „Да“, рекао јој је, „могу ли да се одморим код тебе?“ 

Она је климнула главом.Седели су једно поред другог, разговарајући, и одједном је Зорница наслонила главу на Дијово раме и заспала. Диј се није померао и пустио је да тако спава. Ујутру се вратио у Јасун и одмах отишао код богаоца.
“Где си био?“ љутио се Род. Требало је да ми помогнеш да пронађем Сварогово скровиште, али си се изгубио.“

“Упознао сам девојку, оче“, рекао му је Диј. „Најлепше од земаљских бића. Желим да се оженим.“ Али Род му није дозволио. Напротив.
Страшно се наљутио. 
Претворио је Зорницу у звезду. Обесио ју је на ноћном небу. Од тада се каже да је Диј отишао на извор где је први пут срео Зорницу. Седи тамо и гледа у небо. Тражи међу милионима звезда девојку којом је желео да се ожени. 

 Шта треба да знате: Сварогов чекић - чудотворан је. Има моћ да даје и узима живот.

Брезови гајеви - култна места древних Словена, где су градили светилишта за своје богове. 

Дијов црни плашт - према древним Словенима, био је толико дугачак да је прекривао целу Земљу. 

Точак судбине

Соларну палату је уништио Јасун. 
Богови који су живели у њој су отишли. Није им се допало шта је Род намеравао са људима који су испунили Земљу певањем и игром. Међутим, праотац богова није узалуд заштитио камен знања, Алантир, када је још лутао кроз универзум у златном јајету. Знао је да ће се људи једног дана променити, да ће почети да краду, лажу и да ће да убијају једни друге. Род није желео такву будућност. Зато је желео да заустави рој варница које су излазиле испод Свароговог чекића. Али остали богови нису о томе знали ништа. Сварог је први отишао, у своје скровиште. Лада је кренула за њим. Перун се преселио у Веснину палату, саграђену на дну Млечног пута. Подага није остао ни са оцем, волео је морске дубине. Ниј је побегао код Морене под земљом и придружио се демонима који су јој служили. Диј, црни јахач, преселио се на извор, недалеко од Ладиног светилишта, где је некада срео Зорницу. Тамо је оплакивао своју изгубљену драгу, коју је Род претворио у звезду. Лада га је приметила. Хтела је да игра са свештеницама у светом гају када је видела Дија како седи поред извора. Била је толико тужна да јој је срце потонуло. Одлучила је да ослободи Зорницу. Прво је отишла код Сварога: „Погледај свог брата Дија”, каже му. „Срце му пуца од љубави. Мораш му помоћи.“ „Али како?“ Сварог је размишљао наглас.„Претвори Зорницу од звезде назад у девојчицу.“ преклињала га је.

“Не могу то да урадим без очеве дозволе.“ Сварог је одмахнуо главом. „Знаш да је љут на мене. Не би га било брига за моје молбе. Али ако ти одеш код њега…“ Лада је такође одлучила да ће тако бити боље. Чим је стигла у Јасун, привила се уз праоца, а у њој лисица му је рекла: „Имаш више стваралачке моћи у себи него Сварог. Али ипак би требало да створиш нешто што он још није”. „Шта је то?“ желео је да зна Род. „Точак судбине.“ одговорила му је Лада. „А чему то служи?“ зачудио се праотац. „Да се ​​сваком живом бићу одреди шта ће бити, с ким, како и колико дуго треба да живи.“ „Ах, па како то да ја то још нисам направио?“ узвикнуо је Род.

Одмах је узео своје три беле власи и исплео их у облик точка. Лада, која није желела да погоди њене намере, пажљиво га је питала: „Пошто имамо точак, мора да постоји неко ко ће га окретати. Да ли могу то бити ја?“ „Можеш!“ снисходљиво је пристао Роде. Лада је одмах узела точак у руке. Окренула га је говорећи: „Желим да променим Зорничину судбину. Нека поново постане девојка!“ Тек тада је Род схватио зашто је дошла код њега. Наљутио се - нико није могао тако лако да промени његове одлуке! Зграбио је точак са друге стране и повукао га назад: „Не, то неће бити њена судбина. Она ће остати звезда. Заувек.“ Лада је одлучила да је боље да му се обрати са молбама: „Нека буде девојка бар накратко, када се ноћ заврши и дан почне.“ На њено велико преклињање Род је попустио. Од тада се каже да је Диј састајао са Зорницом, увек када су месец и сунце видљиви на небу у исто време.

Шта треба да знате:
Камен знања, Алантир – из њега се могло читати не само шта је било, већ и шта ће бити.
Родови точкови – створио је два, Точак судбине и Точак времена. 
Сваком од њих је доделио чувара, који је био одговоран за њих.
Сусрет Дија са Зорницом – симбол је да ће свака тама једног дана престати и да љубав може да превазиђе било ког чувара па и чувара точка (Прове)!

Аутор: Зузана Куглерова

Превео са словачког и приредио: Игор Ремс