"Бјегуни" подигли завјесу на "Барском љетопису"
Ослушкујући дамаре свог града, у којем се вјековима преплићу утицаји разних култура, "Љетопис" већ деценијама кроз све умјетничке изразе, презентује и пажљиво преплиће различите висококвалитетне садржаје од класичних форми до оних иновативних и алтернативних, показујући тако своју отвореност и тежњу за константним растом - казала је Спичановић проглашавајући 36. "Барски љетопис" отвореним
Музичко-сценским комадом "Бјегуни", редитеља и кореографа Сташе Зуровца, синоћ је на Љетњој сцени почело 36.издање мултимедијалног фестивала "Барски љетопис".
До 26. августа поклоници умјетности и културе у Бару свједочиће богатству овогодишњег фестивала кроз његове сегменте – промишљен књижевни, садржајан позоришни и филмски, инспиративан ликовни, динамичан музички, идеју водиљу бАРСи креативан пратећи, са брижљиво бираним програмима намијењеним широком аудиторијуму, наводе из ПР службе фестивала.
У сусрет свечаном отварању фестивала, уприличен је абрум током којег су ученици барске Музичке школе и студенти Факултета драмских умјетности суграђане и госте позивали на велику фешту умјетности и културе оживљавајући дух средњег вијека на улицама Бара. Креацију њихових и костима водитељке Иване Мрваљевић потписује др Анастазија Мирановић.
Добродошлицу на светковину у част умјетности и културе, у име једног од покровитеља манифестације, Министарства културе и медија Црне Горе, пожељела је генерална директорица Директората за културну баштину Добрила Влаховић, истакавши да је "Барски љетопис" постао препознатљива традиционална културна манифестација, не само Бара већ и много шире, која валоризује и презентује умјетност и подстиче разноликост културног израза, али и важност културе и културне баштине за друштво.
"Са преко 80 програма, "Љетопис" представља својеврсну селекцију из различитих дисциплина стварајући симбиозу – јединствено мјесто сусрета и интеракције између умјетника и публике као и историјских вриједности богате и разноврсне културне баштине овог подручја. Осим изванредно селектованих програма, додатну вриједност дају програми за најмлађе, којима организатор јасно ставља акценатне само на важност њихове едукације већ и на, што је веома битно,укључивање у програмске садржаје и радионице" - рекла је она.
Влаховић напомиње да овакви догађаји не само да пружају платформу за умјетнике да изразе своју креативност већ и омогућавају публици да се повеже на нов инспиративан начин.
Домаћин свечаности глумац Данило Челебић је истакао да се ради о фестивалу срећно бираног знака и имена који тихо и ненаметљиво, више од три и по деценије, на ћудљивом разбоју друштвених промјена Црне Горе тка "златну нит" нашег идентитета.
"Понављање прошлости и наслућивање будућности - казао је Челебић, "чудесно је умјетничко путовање кроз простор и вријеме које баштини ‘Љетопис‘".
ЈУ Културни центар, уз свесрдну подршку оснивача – Општине Бар, тежи другачијем, прогресивном и савременом– посебно осмишљеном друштвеном амбијенту.
Тања Спичановић, потпредсједница Општине, обратила се поштоваоцима Фестивала подсјетивши да је "Љетопис" настао далеке 1987. године, у неким срећнијим временима, те да је задржао иницијални ентузијастични нерв, свој интегративни потенцијал и мисионарску улогу културолошког светионика.
"Ослушкујући дамаре свог града, у којем се вјековима преплићу утицаји разних култура, "Љетопис" већ деценијама кроз све умјетничке изразе, презентује и пажљиво преплиће различите висококвалитетне садржаје од класичних форми до оних иновативних и алтернативних, показујући тако своју отвореност и тежњу за константним растом" - казала је Спичановић проглашавајући 36. "Барски љетопис" отвореним.
"Љетопис" је најмање што заслужује град у којем су се вјековима преплитале културе и цивилизације, који је изњедрио поштовања вриједне ствараоце и дјела која су издржала све пробе времена, навела је, најављујући представу "Бјегуни", глумица Ивана Мрваљевић.
Након ватромета који су приредили организатори, услиједила је црногорска премијера музичко-сценског остварења хрватског редитеља и кореографа Сташе Зуровца, које је инспирисано романом пољске нобеловке Олге Токарчук. Музику за ово велико дјело компоновао је реномирани румунски виолиниста Александар Баланеску.
(ДАН)
