Бановић поново тражи олимпијски базен за Бар: „Идејни пројекат је превара, сачувајмо Шушањ од даље градње“

На адресу највиших државних и локалних функционера стигла је иницијатива мр сц. Миодрага Бановића, вишедеценијско друштвено-политичког и спортског дјелатника, али и ЕКО амбасадора Општине Бар, који од надлежних тражи да се озбиљно преиспита планирана локација за изградњу олимпијског базена у Бару и да се, умјесто простора који је сада предвиђен идејним пројектом, базен гради на локалитету некадашњег кампа у Шушању.

Бановић се обратио предсједнику Владе Црне Горе Милojку Спајићу, министрима Дамјану Ћулафићу, Славену Радуновићу, Нику Ђелошају и Владимиру Јоковићу, предсједнику Општине Бар Душану Раичевићу, предсједнику Скупштине општине Бар Браниславу Ненеziћу, одборницима СО Бар изабраним од 2024. године, директорима општинских јавних предузећа, али и свим другим одговорнима за будући развој града.

Његова порука је недвосмислена – Бару је потребан олимпијски базен, али сматра да садашње рјешење и приказ локације у идејном пројекту не одговара стварном стању на терену.

Бановић посебно указује на, како тврди, разлику између онога што је приказано на скици идејног пројекта и стварног окружења планиране локације. Док су на приказу око базена представљене зелене површине, он тврди да се на терену налазе солитери и друге грађевине, због чега сматра да јавност мора добити потпуну и прецизну слику о томе гдје би објекат заиста био изграђен и какве би посљедице такав захват имао на простор.

Због тога Бановић тражи да се, прије него што буде касно, заштити простор некадашњег кампа у Шушању и управо на тој локацији планира изградња олимпијског базена.

Према његовом предлогу, изградња базена у том дијелу града не би представљала само спортски пројекат, већ и прилику да се један од запуштених простора уреди, очисти и приведе намјени. Он указује на постојање сметлишта, запуштених површина и, како наводи, потенцијалних извора заразе, сматрајући да би изградња спортског комплекса могла истовремено да означи почетак свеобухватног уређења тог дијела Шушња и његовог прилаза центру Бара.

Бановић у допису подсјећа да његова иницијатива није од јуче. Напротив, тврди да се за изградњу олимпијског базена у Бару залаже деценијама, а као један од најважнијих аргумената наводи тридесетогодишњи период организације Међународног пливачког маратона „Куп обале Монтенегра“, који је са сарадницима организовао од 1980. до 2009. године.

Током свих тих година, како наводи, на јавним расправама у СО Бар покретао је питање изградње базена, али је наилазио на административне и планске препреке.

Посебно издваја ситуације у којима му је, према његовим ријечима, одговарано да важећи ПУП не предвиђа изградњу олимпијског базена на предложеном простору. Када би затражио да се плански документ промијени, добијао је одговор: „Промијени ти ПУП“.

Касније је, како наводи, као аргумент чуо да су у питању приватне парцеле, на шта је предлагао да се, уколико је ријеч о објекту од посебног друштвеног интереса, размотри експропријација земљишта, као што је то рађено приликом изградње других објеката од јавног значаја.

Упркос бројним иницијативама, каже Бановић, годинама се није помјерило са мртве тачке.

Он посебно подсјећа на догађај из 2009. године, када је поводом јубиларног, 30. Пливачког маратона, 8. јула у Сали Општине Бар организовао јавни скуп посвећен теми „Друштвено-економска оправданост изградње олимпијског базена у Бару“.

Циљ скупа био је, како наводи, да се управо тог дана покрене конкретна прича о изградњи базена на простору „Кампа“ у Шушању, а скупу су, према његовим наводима, присуствовали представници одборничких клубова СО Бар, држава учесница пливачког маратона, Пливачког и ватерполо савеза Црне Горе, Олимпијског комитета Црне Горе и Министарства спорта.

Иницијатива је, како наводи Бановић, у почетку добила позитивне оцјене, али је атмосфера нагло нарушена након политичке расправе која је избила око питања да ли су одборници честитали спортистима Србије освојене златне медаље на Свјетском првенству у ватерполу, као и пливачици Нађи Хигл на освојеној златној медаљи у пливању.

Полемика је, према његовом свједочењу, прерасла у жестоку расправу и прекинула разговор о самој оправданости изградње базена.

Бановић наводи и да је након тога обавијештен да је њему и Ш. Н. забрањено учешће у организацији Пливачког маратона, уз образложење да организује политичке скупове. Његов одговор, како га цитира у допису, био је да маратона организује већ 30 година без подршке Општине и да му подршка није потребна ни тада, уз оцјену да је представнике Општине позвао због јавности и жеље да се укључе у организацију.

Сам 30. Пливачки маратон одржан је наредног дана, 9. августа, а Бановић подсјећа да су тада, како наводи, оборени рекорди и да су у обезбјеђивању манифестације учествовали бројни субјекти – Барaни са својим чамцима, Управа поморске сигурности, полицијско и војно пловило, реморкер „Луке Бар“, пилотин, бродови Морнарице Војске Црне Горе и хеликоптер ВЦГ.

Послије свега тога, Бановић данас поставља исто питање које је, како тврди, постављао деценијама: зашто Бар, град са дугом пливачком традицијом и поморским идентитетом, још нема олимпијски базен?

Његов став је да се овај пројекат не смије посматрати искључиво кроз призму изградње једног спортског објекта, већ као питање укупног урбанистичког и туристичког развоја Бара.

Уређење простора некадашњег кампа у Шушњу, изградња базена, озелењавање и комунално уређење тог дијела града, сматра Бановић, могли би да створе нову урбану цјелину и допринесу туристичкој понуди Бара.

Зато од државних и локалних власти тражи да не дозволе да, како оцјењује, лоше изабрана локација трајно одреди будућност једног важног спортског пројекта.

Његова порука надлежнима је да имају прилику да коначно ријеше питање о којем се у Бару говори деценијама, али да то морају урадити промишљено, транспарентно и у интересу града.

„Треба да се сачува овај дио Бара од уништења, прије него буде касно“, поручио је Бановић, уз оцјену да би олимпијски базен на простору некадашњег кампа у Шушњу могао бити много више од спортског објекта – могао би да буде почетак уређења једног од запуштених градских простора и нови садржај који би Бару подигао спортски и туристички рејтинг.

Његово обраћање је уједнпо подсјећање да се о истој идеји у овом граду говори деценијама и питање да ли ће актуелна генерација доносилаца одлука коначно имати воље да је претвори у стварност – али на локацији за коју предлагач сматра да има и просторни и развојни смисао.