Баранка Даница Црногорчевић, удата у Подгорици, је умјетница која се бави извођењем етно и православне духовне музике, а која својим анђеоским гласом никога не оставља равнодушним.
Портал www.pokreni.rs разговарао је са Даницом о љубави према етно и духовној музици, о њеним плановима и тренутним дешвањима у Црној Гори.
******
Када се појавила љубав према црквеном појању и како су изгледали ваши почеци бављења духовном и етно музиком?
Д.Ц: Љубав према појању се појавила још у раним дјетињству у црквеном хору на вјеронауци, затим у музичкој школи кроз свирање инструмента. Временом се то развијало и добило свој облик и правац какав је данас. У почетку је то био мој хоби поред бројних других ван школских активности од којих су глума, спорт, ликовна умјетност и др. које сам похађала, али пјевање је опстало јер ме је то највише испуњавало.
Које бисте пјесме посебно издвојили и које за вас заузимају посебно место?
Д.Ц: Често ме питају која ми је омиљена пјесма или које бих издвојила, али заиста то никада нисам могла да одлучим. Свака наша духовна или традиционална пјесма је уникатни бисер, и сви заједно чине огрлицу пјесама коју носим. Трудим се да у свакој пјесми пронађем суштину и вишевјековну мелодију коју оне носе. Јер музика је језик који траје вјековима, он се преплиће из пјесме у пјесму.
Какви су предстојећи планови? Можемо ли да очекујемо неке нове песме?
Д.Ц: Поред ове двије нове пјесме које смо скоро могли да чујемо и које смо објавили са спотовима, снимили смо још 5 нових пјесма, а остало је још двије да се сниме и готов је други албум. Али сва ова ситуација око тзв.вируса је спријечила да се то оствари из разлога што снимам у студију уваженог Александра Ковачевића у Београду.
У току је снимање спота за једну прелијепу духовну пјесму, чији је текст написао мој супруг а мелодију моја маленкост. Спот ће бити несвакидашњи, сниман је на пуно локација за које врло мало људи зна да то уопште и постоји овдје код нас у маленој али заиста најљепшој земљи!
Послије те пјесме снимамо спот за пјесму која је посвећена Црној Гори и њеном духовном и природном богатству. Наравно у духу традиционалне музике која је исто компилација рада мог супруга као текстописца и композитора мене.
Оба спота ради Дејан Сенић, продукција “Бубуљ” из Бара.
Како коментаришете тренутна дешавања у Црној Гори?
Д.Ц: То је последица једног духовног мрака који траје последњих 70 година. Ово су сцене које су већ виђене за вријеме комунизма када је црква много пострадала у Црној Гори. Божанствене литије, чије су слике одјекнуле широм свијета, представљају мелем на рану свега оног што је било, јер су литије превазишле сваку врсту подијеле, и политичке, и националне па на крају и вјерске. Оне осликавају једну нову Црну Гору каква је могла само да се замисли у епским пјесмама. Мислим да је најбитније сада да послије толико година истрајемо у ономе што су од искона наши преци градили, сачували и бранили, и да предамо будућим покољењима.
Шта бисте поручили младим људима ?
Д.Ц: Знам да је данас јако тешко младима да се отргну из канџи овосвјетског и да се мало преселе у оносвјетско. Моја порука је свакако увијек иста, да слиједе вјеру својих предака, да се мало више заинтересују за праве вриједности и на тај начин да се ухвате за брод спасења којим ће много лакше пловити кроз овај живот.