Завршни дио манифестације "Михољско културно љето" окончан је на барској обали књижевним представљањем пјесника Удружења "Неказано".
У заједничком изразу са својим пријатељима сликарима, исказали су увјерење да је ово тек почетак истинске, пријатељске сарадње, јер и сликари и пјесници су умјетници. Сликари користе боје да изразе своје идеје, док песници користе речи.
Кроз ову сарадњу, спајају све оно што је најбоље код човјека, а то је умјетност. Тиме потврђују потребу за заједничким стварањем. Пјесници који су износили своју поезију на манифестацији укључују Душку Контић и Славка Божовића из Никшића, Надицу Илић из Београда, Александру Ђуровић, Енеса Сукића, Наташу Лечић, Санелу Рамадановић Софтић, Владимира Церовића, Срђана Бајића и Лабуда Н. Лончара. Манифестација је завршена поклањањем књига и часописа из богате продукције Неказано, уз заједничко фотографисање.
Осврћући се на недавно одржану манифестацију, историчарка умјетности Катарина Газдић Илић је казала:
„Градови су привилеговани простори културног стваралаштва. Кроз дијалог идентитета и диверзитета, појединца и групе, стално се развија, формира и употпуњује локално културно наслеђе.
Манифестација Михољско културно љето настала је у синергији ликовних и књижевних стваралаца града Бара, трасирајући путеве ка неконвенционалном и иновативном представљању умјетности. Град, тј. његова обала, постала је мјесто плодног сусрета савремених умјетничких токова који ненаметљиво али пресудно креирају идентитет и дух града.
Књижевним програмом Међународног удружења књижевних стваралаца и умјетника "Неказано", изложбом и сликањем на отвореном "Street in Art"-a, Михољско културно љето својим суграђанима пружа непосредан доживљај уметности кроз интеракцију са уметницима, проматрањем умјетничких дјела и упознавањем са процесом њиховог настајања.
Истовремено, промовише сарадњу умјетника на локалном нивоу, охрабрује младе ствараоце да ступе на умјетничку сцену и афирмише позитиван однос према умјетности.
Постојање иницијативе и реализација овог и сличних умјетничких догађаја одраз су посвећености заједнице умјетности и култури и непресушне потребе за њиховом манифестацијом.
Град без умјетности је град без лика и облика, а друштво без умјетности остаје без чувара своје културе и вриједности које превазилазе све друштвене и временске оквире“
