ХТЕЛИ СМО ДА ГОВОРИМО
Хтели смо да говоримо
О поезији
Достојанству Речи
Синтагми
Која нас је наводила
У замку
Говорили смо о Богу
Васкрснућу
Олујни облаци
Надносили су се над
Старим градом
Сахат кула обасјана
Изненадним зрацима Сунца
Надвила дуги врат
Над провалијом
Док смо прелазили
Преко каменог моста
Блеснуше маслињаци
Посути златним прахом
Мирисало је на кишу која не долази
Леандри
Огрнути тешким кабаницама
Гледали су у затворено Небо
Свраћамо у Калдрму
На домаћи чај
Седимо на тераси
Нема одсутност
Посматра нас са дебелих бедема
Дан нам је пропадао
Кроз стегнуте шаке
Нисмо ни слутили
Шта је у нама расло
О богињи
Међу Твојим ногама
Ниси ми допустила
Ни уста да отворим