„Барски портал“ примјерено данашњем празнику, објављује новински извјештај из Бара, публикован о Савиндану 1887. године у „Гласу Црногорца“, који свједочи о складном суживоту суграђана православне, мухамеданске и католичке вјероисповјести а српске националне припадности. Извјештај је потписан иницијалима К.Д.
****************************************************************************************************************************************
У ово доба године српско се новинарство и напријед спрема, како ће уступити лијечак мјеста уобичајеној рубрици „Светосавске свечаности“.
Немам богзна да вам јавим ништа више од онога, што би свако српско село имало да јави: Св. Саву прославила је црква, као свог светитеља, и прославила школа као своје крсно име и свог просвјетитеља. Иза литургије лијепа се свита грађанства упутила к школи.
Након обреда подосвећења, устаде овдашњи учитељ, господин М.Ивелић, да прозбори двадесетак краткијех ал језгровитијех реченица присутној публици: говорио је о српској вјери, о српској књизи, и о српској слози и љубави као ономе благу које нам је Свети Сава након смрти у нашљедство оставио; а закључио како нам је срећа у дио пала те имамо доброга Господара, под чијом ћемо заштитом и то Савино благо моћи лијепо да сачувамо.
Сад да напоменем, како је дивота било гледати, ђе се у српској школи три разне вјероипосвјести окупиле. Разне вјере – а све Срби!
Благодарећи Богу, што је дао свијести нашој браћи мухамеданцима и католицима да своје српско народно име разумију – имамо разлога, да се са сваке стране у нашу сјајну будућност поуздамо!
К.Д.
( "Глас Црногорца", Савиндан 1887.)