„Љубав младог мјесеца“ и „Свијетом писани мемоари“ у организацији "Неказаног"

Међународно удружење књижевних стваралаца и умјетника "Неказано" одржало је промоцију књиге „Љубав младог мјесеца“ ауторке Санеле Рамадановић Софтић, као и представљање ауторке Селене Сеферовић из Чикага и њене књиге „Свијетом – путописни мемоари“. Промоција је одржана у холу ЈУ Средње економско-угоститељске школе Бар. На почетку вечери, предсједник удружења Лабуд Н. Лончар захвалио се присутнима на посјети, а посебно се захвалио гошћи ове вечери, Селени Сеферовић, која је допутовала из Чикага. Захвалио се Средњој економско-угоститељској школи на помоћи при реализацији ове вечери, као и дјеци из Основне школе "Југославија", а затим замолио модераторке да наставе са вођењем програма.

Модераторке вечери биле су Ана Иванчевић и Аника Вулетић, пјесникиње удружења Неказано, које су на бриљантан начин водиле и завршиле ово вече. Гости Неказаног, поред осталих, била су и дјеца из првог разреда ЈУ Основне школе "Југославија", која су била активни учесници програма. Они су у посебном дијелу представљања књиге „Љубав младог мјесеца“ говорили пјесме које су спремили за ову прилику, на одушевљење свих присутних. За такав наступ, Неказано их је наградило захвалницама за допринос развоју поезије и лијепе писане ријечи, а захвалнице је уручила пјесникиња Санела.

Говорећи о књизи „Љубав младог мјесеца“, рецензент ове књиге, Горан Радичевић, потпредсједник удружења Неказано, прочитао је рецензију, истичући: „Санела, пратећи одрастање сопствене дјеце и њихове догодовштине, као да проживљава ново ђетињство. После двије књиге поезије, ову трећу одлучила је написати дјеци њиховим ђечјим језиком и емоцијама. Она зна да је радозналост основни покретач и пратилац одрастања, да је игра један вид учења и да дјеца доживљавају ствари и догађаје као новост. Зато је у овим стиховима пуно за нас одрасле необичности. Поетеса разноврсном формом и тематиком у својој збирци доноси ђеци цијели један нови свијет. Машта, жеље и реалност све се преплиће у својеврстан вијенац лијепих ријечи. Подређујући риму ритму, она најчешће користи дескрипцију без сувишних метафора које би узрасту за који пише биле тешке. Дјеца зато могу лако да уживају у њеним пјесмама и да препознају мотиве, као и да се поистовјете или препознају ликове о којима се пише. Створила је пјесме оптимизма уз описивање емоција младости. Санелине пјесме за дјецу су лирика шаренила, раздраганости и љубави према тим 'људићима' који су сав наш живот. Права поезија за генерацију која расте.” Радичевић је након тога испред удружења Неказано уручио Захвалницу ауторки Рамадановић Софтић.

Пјесник и глумац Владимир Церовић говорио је неколико пјесама из ове, по много чему посебне збирке, а пјесникиња Ана Иванчевић извела је посебан перформанс говорећи пјесму “Болесни жабац”, анимирајући малишане и одушевљавајући публику.

Пјесникиња Аника Вулетић, у улози модератора, упознала је присутне са биографијом Санеле Рамадановић Софтић, истичући чињеницу да је књига објављена прије тачно годину дана и да је Неказано чекало ову прилику да је промовише на прави начин.

Објашњавајући како је дошло до штампања ове књиге, Лабуд Н. Лончар, уредник овог издања, истакао је жељу ауторке да својим пјесмама позитивно утиче на ђецу и све оне који читају ову књигу, будећи у њима жељу за стварањем. То је истакла, као некада када је као дијете шарала родитељске књиге и зидове. "Сама је цртала и објавила неколико цртежа дјеце као илустрацију уз текст пјесама, несумњиво позивајући дјецу да и сама буду креативна и да они наставе да на страницама књига цртају своје цртеже и своје виђење пјесме".

Посебно је истакао да је Санела вриједан и одан члан удружења и да спрема нову књигу коју ће, наравно, објавити Неказано.

Захвалио се дјеци Стефану Никовићу, Тамари Станковић, Теодори Мрђен, Абдреи Станковић, Мерјеми Ђурђевић, Нејли Адровић, Рејхану Софтићу, Нели Софтић – из ОШ Југославија Бар и  Ени и  Еди Ћеман из ОШ  “Радомир Митровић”, Беране која су на веома симпатичан и дирљив начин уљепшала ово вече и унијела радост у срца свих присутних.

Модераторка Ана додала је интересантан податак да је Санела објавила три књиге, а да је ово прва њена књига која је промовисана.

Санела је обраћајући с присутниам казала: „Ова ноћ и ваше присуство су доказ да се снови остварују, ако се у њих вјерује. Много пута сам била спутавана од стране наставника, који су умјесто да ме подрже, говорили да сам поједине стихове преписивала из тадашњих школских часописа, али ни тада нису успјели да у мени убију љубав према писаној ријечи. Јер, вечерас, кад видим све ове особе испред себе, које су се упркос свим својим обавезама, са задовољством одазвале мом позиву, схватам да су ми ти наставници заправо и помогли. Самим тим што су ми резали крила, она ђечија, пуна маште и радозналости, натјерали су ме да се још више трудим и да докажем прво себи, а потом и другима да ја то могу, макар и до тог циља ишла путем пуним препрека. На крају, та ће жртва бити пут ка остваривању жеља и циљева.Један ђечији сан, вечерас, уважени гости, постао је стварност, захваљујући вашем присуству и вашој подршци, коју ми свакодневно несебично пружате, и коју сте вашим присуством и ђелом доказали и подијелили са мном све оно о чему сам годинама уназад тежила.“

Аника је наставила програм позивајући пјесникињу Гордану Срећковић да присутне упозна са биографијом гошће Неказаног – Селеном Сеферовић, што је ова и урадила читајући збиља импресивну биографију.

Селена Сеферовић рођена је 1953. у Мостару, магистар је филолошких наука и радила је на Дефектолошком факултету Универзитета у Београду на предметима Фонетика, Дијалектологија и Акцентологија са Општом лингвистиком на смјеру за логопедију и сурдопедагогију. Била је гост професор у Кини гђе је предавала тада српскохрватски језик врхунским кинеским докторима који су долазили у Југославију након првог сусрета Тита и Фенга крајем осамдесетих година када су отпочели свестрану сарадњу. Потом је предавала и ђеци наших стручњака и радника у допунској школи наше амбасаде у Алжиру. Своје новинске текстове објављивала је у неколико штампаних и електронских медија, била званични преводилац Министарства образовања Чикага и професор у неколико чикашких државних и приватних школа са специјализацијама у неколико области, као и специјалног образовања. Основала је и водила двадесетак година угледну мултикултуралну и инклузивну Босанску библиотеку у Чикагу у оквиру регионалне државне библиотеке Цонрад Сулзер, о којој је написала истоимену књигу. Са супругом Драгољубом након пензионисања живи у Чикагу, Корчули и Земуну.

На ову збиља импресивну биографију, Лончар је додао да је Селена некада давно боравила у Бару и да је ово њен повратак у Бар после четрдесет година. Додао је да је Сеферовићка и у Часопису за књижевност и умјетност Неказано бр. 13 објавила своју причу “Алжир - град рођен из мора” и позвао Срећковићку да је прочита, што је ова и урадила.

Након тога, Лончар је у име удружења пожелио још једном добродошлицу ауторки Сеферовић, додајући да је иста поклонила двадесет примјерака њене књиге које ће Неказано подијелити својим члановима и пријатељима и дијелу вечерашњих гостију. Испред Неказано, уручио јој је захвалницу за допринос овој вечери. Након тога, модераторка Аника Вулетић уручила јој је чланску карту удружења Неказано, на шта је Сеферовић радосно реаговала. Захвалила се и у свом дијелу вечери прво поздравила присутне, а онда изнијела своје импресије са удружењем и члановима Неказано. Још у Америци је била упозната са њима, али тек доласком у бившу Југославију, боравећи на Корчули, Будви и другим градовима, ближе се упознала и изразила жељу да постане и сама члан удружења. Овом приликом пренијела је поздраве присутнима од многих чланова и пријатеља Неказано из свих градова кроз које је путовала са својим супругом Драгољубом и овом приликом истакла да ће се са њим преселити у Бар и да ће наставити сарадњу са барским пјесницима и глумцима. Након тога, говорила је о својој књизи “Свијетом – путописни мемоари” и најавила нова издања. Испричала је неколико прича са тих путовања, истичући чињеницу да је непосредан контакт и међусобно дружење, као што Неказано ради, једини исправан начин живљења.

Говорећи о својој импресивној биографији и каријери, понудила је да Неказано књиге из свог издаваштва донира библиотеци “Университy оф Иллиноис Урбана-Цхампаигн Университy Либрарy Славиц Цоллецтион” уз њену асистенцију како би се ове књиге проучавале на Одсјеку за славистику, што је Лончар у име удружења одушевљено прихватио.

Захваљујући се гостима на присуству, позвао је исте да ауторкама честитају, истичући да и Санела поклања гостима своје књиге уз потпис, али да очекује од њене родбине да је часте јер она то заслужује. Позвао их је да се заједно – традиционално – фотографишу и погосте разним ђаконијама које је за ову прилику спремила Санела, посебно истичући домаћу баклаву спремљену на традиционални начин.

Дружење је настављено у ресторану “Морнар” до касних вечерњих сати уз пријатељску причу.