Субота, 20. август на Барском љетопису протећи ће у знаку бАРС програма, селекције посвећене барским умјетницима и дјелима о Бару коју уређује Жељко Миловић, публициста и новинар.
Најприје ће, на платоу испред Дворца краља Николе, од 20:30, Јован Јерков представити свој перформанс – инсталацију насловљену „Biophotonic“ док ће пола сата касније, од 21 сат, на истом простору, књижевна публика Фестивала бити у прилици да испрати промоцију збирке поезије „Сидро ноћи“ Лабуда Лончара.
„Biophotonic“ Јована Јеркова обухвата скуп скулптура слободно постављених у простору (са или без пједестала) који чине инсталацију направљену од ЦД-ова, ДВД-ева и њихових кутија.
„Нијесмо се током постојања наше цивилизације увијек могли одлучити за поредак вриједности унутар времена. Значење засновано на искуству увијек је био наш несигуран и крхак корак! У тунелу прошлости корачали смо ка свјетлости. Потрага је почињала мишљу, ријеч је давала одређење, разговарали смо о опажају и вриједност је настајала на искуству које није сваком било јасно или дато у сличним околностима. Смисао нашег постојања, то скривено богаство људске егзистенције, више је бивало двосмислено и противрјечно.
Само је свјетлост, као нешто што долази са висине, као надземаљско и бесконачно откривала човјеку његов разум и душу. Стајала је спрам таме и била вриједност која је наизмјенична! Та свјетлост је била спознаја, слобода, снага, спремност и стаза. Права свјетлост мора бити примљена без посредника – чисто и чудесно! Времена нијесу иста, али је свјетлост наше цивилизације чека свој нови излазак! Прво је мудрост уступила мјесто знању!
Знање је устукнуло пред информацијом! Информација данас постоји без разума! Нови човјек доживљава помрачење, јер оно што му је некада омогућавало спознају сада одлази у таму заборава! Више се не сјећамо, јер имао снимљено! Не лијечимо нашу душу, јер вршимо рециклажу! Да ли ће будуће генерације знати шта је емоција? Разоримо дигитализоване човјечуљке да би новом човјеку удахнули живот! Покажимо свјетлост будућим генерацијама!“, записао је о „Biophotonicu“ Јован Јерков.
Јерков је рођен 1980. године у Подгорици. Дипломирао је на Академији ликовних умјетности у Требињу, на одсјеку за графику, у класи проф. мр Мирка Тољића. Посједује дипломе за предавање: Ликовне Културе, Здравих стилова живота и Грађанско васпитање. Дизајном и маркетингом се професионално бави од 2006 год. Радио је као дизајнер, пројект менаџер у више дизајнерских кућа и штампарија, као и на позицији директора маркетинга. Има и искуство у раду са дјецом у школском образовном систему као и са дјецом посебних потреба. Креатор је више портала као и сајтова. Један је од оснивача “Смотре кратке видео форме” (АВИ-фест) која је имала пројекције како у Црној Гори тако и у иностранству. Реализовао је велики број самосталних изложби и био учесник бројних домаћих и међународних колективних.
„Сидро ноћи“ Лабуда Лончара једна је од пет књига поезије које је објавио овај познати пјесник, прозни писац и колумниста. Ријеч је о обимној библиографској јединица, од око 130 страна, у којој се исчитава већина нових, до сада необјављених Лончарових пјесама, али и неких већ виђених, од раније познатих широј читалачкој јавности које ће аутор представити кроз разговор са Миланом Вујовићем, новинаром.
Према ријечима доц др Рада Вучићевића, „Лабудове песме немају завијену форму, не скривају тајанствене поруке, не представљају огољену форму започетог а не завршеног, оне су саме по себи отворене, прегледне, јасне, читљиве и разумљиве, говоре о најлепшем људском осећању, о физичкој и чулној вези између мушкарца и жене, о њиховом слатком умору, који је рекапитулација нове дражи, за коју је тешко наћи нове, стајаће речи, са потпуним значењем онога што песник жели да каже“.
Лабуд Лончар је рођен 1964.год. у Беранама. Члан је Удружења књижевника Србије и Међународног удружења књижевних стваралаца и умјетника „Неказано” из Бара, као и Удружења књижевника путем друштвених мрежа. Заступљен је у тридесетак домаћих и страних антологија и зборника. Добитник је многих међународних и домаћих награда и признања. Пјесме су му преведене на енглески, француски, њемачки, пољски, руски, русински, македонски и бугарски језик. Оснивач је и уредник часописа за културу и умјетност „Неказано”, те истоименог часописа за хаику. Оснивач је Фестивала љубавне поезије „Пјесник – Светионик”. Живи и ствара у Бару.
