Милан Вујовић и "Барске приче (3)" на "Барском љетопису": Јединствени - подрумијски дух

Новинар, књижевник и публициста Милан Вујовић представио је трећу књигу „Барске приче“ у окриву "Барског љетописа". Испред Дворца краља Николе публика је имала прилику да неке од тих прича и чује од аутора.

Промоцију је отворио Жељко Миловић, селектор програма бАРС који се ове године први пут одржава у склопу "Барског љетописа".

"Велика ми је част што сам први селектор програма бАРС и што ће се у оквиру њега представити аутори који ће достојно репрезентовати град.

Број вечери у оквиру бАРС-а ограничен је трајањем фестивала на три седмице, а додатни проблем у селекцији изазивала је и чињеница да је од избијања короне настало толико различитих, а квалитетних пројеката који због пандемије нијесу могли бити представљени" - истакао је Миловић и подсјетио да ће у оквиру бАРС-а бити четири књижевне вечери и једна изложба.

"Није случајно књига Милана Вујовића Барске приче узета за почетак програма бАРС. Сам њен наслов сугерише комплетан кредо овог програма. Ту смо да причамо о Бару, Баранима и њиховим дјелима.

Милану је ово трећа књига из серије „Барске приче“, а сигурно неће бити и посљедња. Вјеровали или не, поклопило се, на данашњи дан 16. јула 1988. године одржано је прво књижевно вече барског писца на Љетопису - Божидара Фића Филиповића, а њен модератор био је Милан Вујовић-подсјетио је Миловић.

"Милана Вујовића можемо да представимо као једног од највећих и најзначајнијих барских домаћина, како писане тако и живе ријечи, а не као госта. Као писац, публициста и вишедеценијски радијски водитељ Вујовић је неко ко се посвећенички предавао духу овог града, да ми данас слободно можемо да кажемо да је Бар препознатљив управо по Милану Вујовићу" -истакла је модераторка Маја Симовић и додала да иако Вујовић прича о Бару и Баранима, његове се приче могу читати ван контекста и граница родног мјеста.

О томе како је настала идеја да исприча “Барске приче”, Вујовић каже:

Тајна Барских прича је одавно одгонетнута. Једног дана назвао ме Чедо Ратковић и рекао да има педесетак прича које би ми дао да прочитам, спремим и укоричим. Преко 250 страна рукописа добио сам и од покојног Митра Павловића.

С обзиром на то да сам и ја имао записаних прича, био сам на слатким мукама како да изаберем оне које су за књигу. Изабрао сам најбоље и мислио да ћу остале да бацим, а онда ме је Владо Лукшић савјетовао да обавезно на првој књизи напишем 'књига прва'.

Невољно сам га послушао мислећи да од тога нема ништа, али су приче које су биле вишак док сам правио прву, уствари биле нуклеус друге књиге. Када сам их обрадио, учинило ми се да су боље од оних из прве књиге.

Тако је настала и ова књига, тако ће настати и четврта, док ће пета, по Чедовом савјету, бити избор из претходне четири књиге. То ће бити кратке и ефектне приче у два, три реда- испричао је Вујовић.

Поред Вујовићевих, у његовим књигама нашле су се и приче других аутора, као и разне фотографије. Као писац потрудио се да сачува изворност прича које су се нашле у његовим књигама.

Јунаци барских прича су и ориђинали и угледници, учени али и обични људи.

"Сви су се они трудили да им дан што љепше прође. Некако им је вријеме лакше и мирније пролазило него што је случај са нама. Ми смо оптерећени свим и свачим. Тада се знало ко је из угледне куће, а данас новац детерминише све. Ко има пара, данас је угледан" -напомиње Вујовић.

У својим причама, дотакао се и суживота између три вјере, по чему је град под Румијом такође карактеристичан.

„Бар је био и биће отворен град и за путнике намјернике и за оне који желе да у њему остану и проживе свој вијек. Кроз све три књиге се провлачи и покушај да се онима који долазе сугерише да се прилагоде Бару, његовој традицији, обичајима, добром међунационалном и међувјерском складу.

У обавези смо да такав Бар, неокрњен дамо у насљеђе нашим потомцима, а они својим. То је основна порука прича из све три књиге-истакао је Вујовић и додао је уживао док је писао “Барске приче”.

"Кроз све три књиге проткано је то да човјек мора да буде у складу са собом и да усклади своје жеље и могућности. Човјек мора да живи у складу са природом, али и са друговима, рођацима, кумовима, комшијама. Тај животни склад је мото свега-закључује Вујовић.

За музички дио програма били су задужени Зоран Војводић и Омер Хоџић.

(Ферал Бар)