У Дворцу краља Николе, у Бару, а у организациј Међународног удружења књижевних стваралаца и умјетмика „Неказано“, одржана је промоција књиге поезије „Мириси пелина“, као издавач, ауторке Славке Масоничић Војиновић. Вече је одржано под мјерама заштите од корона вируса.
Отварајући вече и поздрављајући госте Лабуд Н. Лончар, предсједник удружења Неказано захвалио се на помоћи при реализацији ове вечери Средњој економско угоститељској школи, Школи за основно музичко образовање „Петар II Петровић Његош“, и Културном центру Бар.
Ученице музичке школе Миња Бановић и Лана Милановић гостима су показале своју умјешност на клавиру, на опште задовољство публике. Ученица средње економско угоститељске школе Ања Павловић упознала је госте са биографијом аутоке Славке Масоничић Војиновић.
У даљем току вечери, после уручења чланске карте Неказано и говорећи о стваралаштву ауторке, Лончар је истакао њене способности и на основу тога ријешеност удружења “Неказано” да буде издавач њеног другог и допуњеног издања “Мириси пелина”. Присутне је упознао и са дијелом рецензије на ову књигу коју је написао Мирослав Мирковић Нам, упокојени пјесник и ствараоц из Ниша, који на жалост није издржао борбу са виусом короне. У рецензији Нам је рекао: На врху вредносних лествица ове песникиње је њен отац, коме је захвална кћи Славка посветила више од пар песама, целу ову књигу, а преко ње осећамо и целу животну визију формирала је на васпитању које је добила од њега. Ту књигу, као и цео свој живот, поделила је у три циклуса са називима „Трајање“, „Непомирљиво различити“ и „Кад љубав дође ниоткуда“. Таман онако како стоје једно испод другог на овој лествици, одмах испод оца Душана Масоничића. А горе поврх ових невидљивих мердевина лети Творац, коме се обраћа увек када није сигурна у своје поступке, по некад постиђена својих емоција, на које би требало да буде поносна.
Шта се налази иза овако названих циклуса песничке књиге и књиге Славкиног живота? Циклус „Трајање“ је посвећен родном крају, завичајна поезија која више говори о чулној перцепцији света у детињству песникиње. Овде све мирише мирисима незаборава, све сија сјајем лета, а празнина створена временом испуњена је сећањима. Више живо него носталгично, ово сећање премошћава јаз времена између „онда“ и „сада“ и као да је све између био само сан. И тако се и ишчезле слике полако пред нама претварају у трајање. Књигу отвара песма „Без заборава“ која почиње стиховима:
„Тамо где расту пелин и девља трава,
баш ту где свићу бисерне зоре,
негде високо надомак заборава
између два брда с погледом на море,
још увек стоје трагови куће,
гомила камења и поломљен цреп
а око њих само шибље и пруће
сећање на живот што некад беше леп.“
Славка Масоничић Војиновић је на само себи својствен начин до краја привела ово вече у сдачној и пријатељској атмосфери остварујући са публиком непосредан контакт кроз говорење своје поезије а најмлађе госте, ученике наградила је са по једном својом књигом. На крају је обрадовала све присутне рецитујући пјесму на Нишком дијалекту, пјесму посвећену нашем славном тенисеру Новаку Ђоковићу.
Гости су били изузетно задовољни и на крају вечери добили су аутограме уз добивене књиге а организатор се захвалио својим гостима на посјети и најавио веч за следећу недељу нови сусрет и на истом мјесту.
* * *
Славка Војиновић, рођена 24.11.1955, у Загребу.
Дипломирала на групи за Англистику Филозофског факултета у Нишу.
Од 1981. професионално се бави превођењем.
Песме су јој објављиване у Зборнику Чегарске ватре, заступљена је у Антологији нишких песника, сабору песника Купидонова стрела.
Самостално су објављене њене три збирке песама: Мириси пелина, чије је ово друго допуњено издање, у којој је садржана љубавна и завичајна поезија, Збирка поезије за децу „Небо је ко вата кад се згужва” и збирка поезије за децу на дијалекту „Од малечко до големо”.
Бави се сликарством, осликава лејке и каменчиће.
