Наод Зорић организаторима "Барског љетописа": Је..ћу ја мајку некомe!
Отварање изложбе слика и цртежа познатог црногорског сликара Наода Зорића у барској Галерији "Велимир А. Лековић", остало је у сјенци његове реакције на не баш домаћински дочек и третман од стране организатора "Барског љетописа" на коме учествује.
Видно револтиран провокацијама и како је рекао, лошом организацијом, те дочеком који му (ни)је приређен, Зорић је за микрофоном, у обраћању посјетиоцима изложбе и онима "који су то посебно требали да чују" чак упутио и псовку, ријечима "Ј...ћу ја мајку некоме"!
"Издвојио је" из те "поруке" др Анастазију Мирановић, историчарку умјетности и ликовну критичарку која је говорила о његовом стваралаштву.
Зорићева поставка обухвата двадесетак радова, махом великог формата, а отворила ју је Анастазија Мирановић која је истакла да се спецификум Наодовог ликовног писма крије у његовом особеном умјетничком коду, „лакоћи цртања и истовременој тежини цртежа, директном доминантном анфасу и збуњујућим бојеним мрљама” .
Она је навела да су о Надовом сликарству писала прва пера критике овдашњих и регионалних простора, те да ти текстови, „актуелни и данас”, могу да стоје поред његових најновијих радова „јер се Наод не мијења у искреном, посвећеном, суштинском осјећају и односу према сликарству, животу”.
"Наодове слике су барјаци црногорског идентитета, есенцијална, значењска стигма припадања себи, свом географском и културном пејзажу, свом бићу. Но, није Наод први црногорски умјетник који је својим дјелом осликао Црну Гору ликом властитог народа.
Поменућемо, из новије историје, наизразитије - Лубарда, Дадо, Гвозденовић, Живко Николић, о књижевним паралелама да и не говоримо. Међутим, моменат надрастања иконике слике, када репетитивност појавног транспонује семантику виђеног у опште мјесто, у универзалну вриједност, јесте онај одређујући моменат који је само неколико умјетника с ових простора препознало и артикулисало у свом раду кроз цивилизацијски ход сопственог народа у опште прихваћене глобалне умјетничке вриједности. У новијој црногорској историји умјетности свакако је то дјело Наода Зорића", указала је Мирановић.
Она је додала да Зорић својим дјелом “указује и помаже” да се пронађе пут ка истинском смислу и трајним људским вриједносима којима се црногорски народ увијек поносио “и по чему је пјесмом и сликом и својим свеколиким ликом био штован у свијету”.
"Посвећеност детаљима на слици очигледна је кроз богатство традиционалног - крпе, мараме, капе, гусле, ордења, луле, сабље, подршка су протагонистима приче, актерима дијалога којег наратор Наод вјешто води са собом, са нама, и усмјерава ток приче у жељеном правцу.
Директност обраћања је очигледна у погледу и ставу, и то је заправо оно најважније што нам умјетник упорно покушава рећи – да нам не треба инпортована лексика да би се испричала наша прича, да свијет нећемо привољети додворавањем и опонашањем онога чега се већ заситио, ма колико то било добро. Мале, личне, изворно испричане истине фокусирају пажњу и чине их пријемчивим свим чулима", казала је поред осталог Мирановић.
Поставка слика Наода Зорића може се погледати у галерији до првог августа, када ће у њој бити отворена изложба слика Александра Вукотића.
Барски портал/Вијести
