У Умјетничкој галерији „Велимир А. Лековић“ отворена је изложба слика наше суграђанке, академске сликарке Данијеле Станковић Дробњак, под називом “Нове приче”.
Историчарка умјетности, Катарина Газдић Илић указала је да ауторка овом изложбом представља животне приче о дјетињству и човјеку, те да у својој упорности живота „умјетница бајковито обликује крајолике свог унутарњег бића. У њему се, од фигуралног, преко симболичног, до асоцијативног, обједињују урбани и морски пејзажи, у једну природну, тајанственим нитима везану цјелину. Комбинованом техником акрила и колажа, ведрим и топлим колоритом и декоративним цртежом ствара само своју, јединствену визију свијета. Морске нимфе, шкољке, једрењаци, морнари, ухваћени рибарском мрежом њеног стваралаштва у препознатљивој палети, творе промишљену, разиграну композицију, унутар морског плаветнила у коме се одвија вјечно трагање за смислом нашег путовања“, истакла је Газдић Илић.
Пјесник и предсједник Међународног удружења књижевних стваралаца и умјетника „Неказано“, Лабуд Лончар, отворио је изложбу истакавши паралелу између књижевности и поетике на платну.
„Циљ ми је да докажем да ријечи Оскара Вајлда, да је циљ умјетности да открије умјетност, а сакрије умјетника, вечерас треба да изгубе свој значај, јер циљ нам је да откријемо умјетника и све оно што је овдје она вечерас представила – један бајколики свијет боја и снова. Она се водила латинском изреком Имаго ест оцултус поема (слика је скривена пјесма). Питаћете се откуд везе између пјесника и сликара, то је једноставно: пјесници сликају ријечима, а пјесме сликари пишу својим кичицама и бојама“, навео је Лончар.
Ауторка је за Радио Бар и Бар инфо казала да су на њеним сликама „нека сјећања на дјетињство, шушањску плажу, камен, морске пејзаже, који су јој практично били у дворишту куће“.
Приликом рада на слици, како истиче, труди се да своје „морске пејзаже“ повеже са природом, тако да су на њеним платнима, на примјер, прелијепи лептири сачињени од риба.
