У поетском амбијенту Кућe маслина, прексиноћ, 13. фебруара, одржано је вече љубавне поезије „Ти и ја“, у ауторском казивању нашег суграђанина Игора Ремса. Била је то ноћ тихих ријечи и снажних емоција, у којој је поезија поново показала да је љубав њено најприродније станиште.
Ремс је публици представио избор из својих већ објављених збирки, доносећи стихове који су годинама препознатљиви по лирској суптилности, сензибилитету и унутрашњој музици. Вече је заокружено читањем неколико пјесама из новог рукописа, чиме је наговијештен наставак стваралачког пута који траје више деценија.
Овим догађајем Ремс је поново указао на идеју коју већ трећу годину настоји да оживи – да Бар, у раздобљу између 14. фебруара, Дана заљубљених, и 8. марта, Дана жена, добије свој „Дан љубавне поезије“. Замишљен као традиционална манифестација која би око Трифундана окупљала пјеснике и љубитеље стиха, овај дан би, по његовој визији, постао препознатљив културни знак града. Идеја која носи потенцијал да обогати културни календар Бара, ипак, за сада чека снажнију институционалну подршку.
Игор Ремс је пјесник, писац, публициста, преводилац и сликар, а иза себе има више од петнаест објављених књига поезије. Његови стихови превођени су на бројне језике, а добитник је значајних домаћих и међународних признања. На предлог Министарства просвјете Украјине, његова пјесма „Јелена“ уврштена је 2017. године у школски уџбеник за седми разред основне школе. Члан је Украјинске академије за међународно књижевно стваралаштво и умјетност, као и књижевних удружења Њемачке, Србије и Црне Горе.
Нашу државу и град Бар представљао је на бројним међународним фестивалима поезије, од Шпаније до Турске, градећи културне мостове и афирмишући име свог завичаја. Живи и ствара на релацији Бар–Келн.
СЕПТЕМБАРСКА ПЕСМА
Плешеш у отиску воде
Времену првих септембарских киша
Где острво си
Плаветнило чемпреса
Нежност детињства
И сада док Твој
Разголићени корак
Уноси живот
Кроз увело лишће
Твоја лепота налик блеску
Прежива очима
Једне младости сенку
Бар да сам врисак
Тишине која боли
Да сам песак
На Твом длану
У смирају предвечерја
Које се гаси
(Из новог рукописа)