Између намјере и праксе: Закон о сезонцима и реалне потребе туризма

Данас је "Побједа" објавила ставове које је изнио Ранко Јововић, предсједник Одбора удружења за туризам и угоститељство Привредне коморе поводом Предлога закона о раду на сталним сезонским пословима, указујући да туристичка привреда и даље има озбиљне резерве према понуђеним рјешењима.

Како је Јововић казао за "Побједу", основна намјера закона била је да се поједноставе процедуре запошљавања сезонских радника, нарочито у туризму као једном од кључних стубова црногорске економије. Међутим, према његовој оцјени, предложени модел „сталног сезонца“ није у потпуности одговорио потребама привреде, јер се његова примјена односи искључиво на домаће држављане, док страни сезонци, без којих се, како тврди, сезона тешко може изнијети, нијесу обухваћени.

Побједа подсјећа да туристички сектор годинама указује на хроничан недостатак радне снаге, посебно током љетњих мјесеци, те да се у сектору смјештаја и услуга ангажује између 19 и 20 хиљада сезонских радника годишње. Управо зато, представници привреде очекивали су, како наводи Јововић, ефикаснији и административно једноставнији систем, са већим степеном дигитализације и бржим процедурама.

Као примјер добре праксе, Јововић је у изјави  навео да Хрватска, која је увела потпуно електронску процедуру за издавање дозвола за боравак и рад страним сезонцима, уз повезаност институционалних регистара и смањену папирологију. Слични модели, подсјећа се у тексту, примјењују се и у Шпанија, Италија, Аустрија, Њемачка и Грчка, гдје је акценат стављен на дигитализацију, јасне критеријуме и укључивање страних радника као саставног дијела тржишта рада.

С друге стране, Влада образлаже да нови закон доноси већу правну сигурност сезонцима, продужено пензијско и инвалидско осигурање ван сезоне, као и обавезу послодавца да понуди ангажман у наредној години. Ипак, како је Јововић нагласио, без рјешавања питања страних радника и суштинског административног растерећења, туристички сектор остаје без одговора на реалне потребе тржишта.

У том контексту, данашњи подсјетник  поново отвара питање да ли ће закон у пракси заиста допринијети конкурентности црногорског туризма или ће остати дјелимично рјешење за проблем који је, по оцјени привреде, много шири и сложенији.